Mir u svetu nikada nije bio potrebniji nego ovog trenutka. Zato se valja podsetiti 21. septembra, dana kada se, zahvaljujući Ujedinjenim nacijama, mir promoviše, kada se o njemu glasno govori i uči – Međunarodni dan mira.
Ovaj dan je posvećen miru u svetu, a posebno odsustvu rata i nasilja, kao npr. privremenim prekidom vatre u zoni borbe za pristup humanitarnoj pomoći. Dan je prvi put ustanovljen 1981. godine, a prvi put se obeležava u septembru 1982. i održavaju ga mnoge nacije, političke grupe, vojne grupe i ljudi.
O tome koliko je značajan ovaj dan, čija je ovogodišnja tema "Negovanje kulture mira", razgovaramo sa direktorkom RYCO lokalne kancelarije, Marijom Bulat.
RYCO je, inače, skraćenica za Regionalnu kancelariju za saradnju mladih, organizaciju koja već godinama radi na jačanju pomirenja, saradnje i mira na prostoru Zapadnog Balkana. Kroz razne projekte koji uključuju mlade, ideja je da se kroz ovu organizaciju promovišu interkulturalni dijalog i omogući mladima da budu aktivni učesnici u procesima donošenja odluka.
Kako RYCO obeležava Međunarodni dan mira?
Mir je na RYCO agendi svakoga dana od dana kada smo osnovani 2016. godine. Međunarodni dan mira vidimo kao dobar povod da još jednom podsetimo širu javnost na značaj procesa koji se bave izgradnjom mira i pomirenjem u našem regionu, ali i na važnost uključivanja što većeg broja mladih u ove procese. Tu smo da amplifikujemo glasove mladih i ponudimo prilike za regionalnu saradnju i dijalog. Naš mandat je povezivanje mladih kroz programe razmena i mobilnosti u cilju rušenja svih barijera i prepreka održivom miru u regionu Zapadnog Balkana.
Da li mislite da mira nedostaje u našem regionu i koje su to oblasti u kojima bi moglo i više da se učini na pomirenju?
Na žalost, svedoci smo da su tenzije i konflikti na etničkoj osnovi i dalje prisutni u našem regionu. Netrpeljivost i govor mržnje se neretko vide i kod mladih ljudi, generacija koje svakako nisu učestvovale u ratnim zbivanjima u prošlosti, ali su pod uticajem propagandnih narativa kojima su izloženi skliznuli u ekstremizam. Čak i ako stavovi nisu tako ekstremni, percepcije o drugima su pune predrasuda i stereotipa.
Mi u RYCO-u verujemo da je najbolji način da se borimo protiv ovakvih pojava u našem društvu putem neformalnog obrazovanja, sa fokusom na obrazovanje o miru i za mir i kultivisanju kulture mira. Nudeći prilike za mobilnost i razmene putem kojih će doći u neposredan kontakt sa pripadnicima drugih verskih i etničkih pripadnosti, boraviti u drugim lokalnim zajednicama, upustiti se u dijalog u kojem se pojavljuju različite perspektive o istim događajima iz zajedničke prošlosti, RYCO mladima donosi iskustva koja im mogu promeniti percepciju, ali i ponašanje. Posebno nas raduju primeri u kojima se mladi nakon razmena opredeljuju na aktivizam i žele da posvete više svog vremena i energije procesima pomirenja i izgradnje mira, ali i generalno postanu društveno angažovaniji.
Kada sagledate aktuelnu situaciju u svetu, da li mislite da je mir nedostižan?
Mislim da je mir u svim delovima sveta ideal kojem treba neprestano težiti, ma koliko izgledao nedostižan. Rat je konstrukt stvoren u glavama ljudi, pa tako i ideja o održivom miru u svetu mora biti konstruisana u glavama ljudi. Zato verujem da je važno da se počne sa mirovnim obrazovanjem u najranijem uzrastu, još u periodu detinjstva i nastavi rad na usadjivanju ovih vrednosti među mladima. Ako decu i mlade učimo važnosti očuvanja životne sredine, zašto ih ne bismo učili važnosti očuvanja mira. Smatram da mladi moraju imati aktivniju ulogu u izgradnji mira i ukoliko im drugi akteri ne daju ovaj prostor i priliku, da za iste treba da se nametnu i izbore.
RYCO je tu da podrži svaki ovakav napor mladih i kontinuirano zagovara veće učešće mladih u procesima donošenja odluka i procesima izgradnje mira i pomirenja.
Kako mladi mogu da se uključe u vaše projekte, kakve su procedure, i šta sve mogu da očekuju?
RYCO nudi brojne prilike za regionalnu saradnju mladih sa akcentom na projekte i programe koji podstiču mobilnost, interkulturalni dijalog i izgradnju mira. Takođe, kao veoma značajne vidimo i programe koji se bave temama pomirenja i suočavanja sa prošlošću na Zapadnom Balkanu. Na godišnjem nivou otvaramo različite konkurse kako za pojedince, tako i za udruženja građana i srednje škole na kojima delimo finansijska sredstva za realizaciju projektnih ideja. Istakla bih 5 redovnih poziva – "RYCOnnecting", poziv za organizacije civilnog društva, "Western Balkans Youth Cultural Fund" za pojedince i udruženja koji rade u oblasti kulture i umetnosti, "Superschools" za srednje škole, "RISE" za mlade preduzetnike/ce u oblasti socijalnog preduzetništva i "Peace Broadcasters" za mlade novinare/ke.
Pored toga otvaramo i mogućnosti za odlazak na studijske posete i učešće na forumima i konferencijama, kako unutar tako i izvan regiona Zapadnog Balkana. Posebno bih istakla i prilike koje nudimo za jačanje kapaciteta i sticanje veština pisanja i upravljanja projektima, kao i tematske treningeza sticanje znanja iz oblasti koje su nam u delokrugu rada. U narednom periodu ćemo se fokusirati i na implementaciju regionalne agende "Mladi, mir i bezbednost" u skladu sa Rezolucijom 2250 Ujedinjenih nacija. Sve informacije o aktuelnim pozivima se mogu naći na našem sajtu www.rycowb.org kao i na našim profilima na društvenim mrežama.
Koji projekti su trenutno u toku i možete li nešto više da nam kažete o njima i zašto su važni za mlade? Koje teme su u pitanju I kako ih osmišljavate?
U toku je implementacija projekata koje smo podržali kroz sve gore navedene konkurse. Projekti su raznoliki, od festivala, teatarskih radionica, izložbi preko osmišljavanja društvenih igara, korišćenja digitalnih alata i novih tehnologija, bavljenja temama participacije, unapređejem zapošljivosti, ekoloških projekata do obilazaka memorijalnih centara i spomen obeležja i otvaranjem diskusija na temu prošlosti. Svima je zajedničko da mladi dolaze u neposredan kontakt i provode više dana zajedno na istom mestu, povezujući se i zbližavajući se.
Uskoro će grupa mladih sa Zapadnog Balkana učestvovati na Forumu mladih u Berlinu, u okviru Berlinskog procesa, a jedna druga grupa mladih će otići u Japan u sklopu MIRAI programa, što su sve prilike koje je RYCO omogućio u saradnji sa drugim partnerima.
Šta ste sve u dosadašnjem radu naučili od mladih u regionu, kakve su njihove priče?
Iskustvo nam govori da postoji veliki broj mladih u ovom regionu koji nije imao priliku da putuje, da upozna ovaj region i svoje vršnjake. Kada dobiju tu priliku i iskoriste je, vraćaju se nazad, u svoju sredinu, puni pozitivnih utisaka, oduševljeni gostoprimstvom i novim poznanstvima. Dešavalo se i da im njihovi najbliži ne veruju da je sve proteklo u najboljem redu i da nije bilo neprijatnih situacija, kada su npr mladi iz Srbije išli u Albaniju.
Naučili smo i da su mladi po prirodi otvoreniji i da lako sklapaju prijateljstva, tako da brzo prevaziđu sve predrasude i nađu zajednički jezik. Uverili smo se i da ta energija koja se stvara na razmenama može biti značajan impuls za društvene promene, da mladi zaista mogu biti katalizatori tih promena i da mogu ovaj region menjati na bolje.
Na koje priče i projekte ste najviše ponosni, koje će vam najviše ostati u sećanju?
Veoma smo ponosni na program "Superškole" kroz koji povezujemo srednje škole sa Zapadnog Balkana. U prva dva ciklusa ovog projekta direktno je učestvovalo 154 srednje škole, 1840 srednjoškolaca i 308 profesora. Upravo smo započeli 3. ciklus gde je planirano da se obuhvati još više učenika. Najveća vrednost ovog programa se ogleda u činjenici da uspevamo da dosegnemo do mladih koji žive u malim, lokalnim, često ruralnim sredinama koji nikada pre nisu učestvovali u aktivnostima van svoje zajednice. Njihov opšti utisak je da su nakon ovih razmena uspeli da "bolje razumeju perspektive drugih". Ovo je najbolja osnova za usvajanje vrednosti tolerancije i nediskriminacije koje želimo da nastave da neguju. Takođe, iz ovih razmena se izrodio veliki broj prijateljstava sa njihovim vršnjacima iz regiona i potreba da i u buduće ostanu u kontaktu.
(EUpravo zato)