Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen i ove je godine nastavila svoju, sada već tradicionalnu, zapadnobalkansku turneju. Poseta regionu dolazi neposredno nakon što je "preživela" dva glasanja o nepoverenju u Evropskom parlamentu, te je mogla, oslobođena takvih pritisaka, da se posveti politici proširenja.
Beograd je došao na red nakon Tirane i Podgorice, čime je poslata jasna poruka o tome ko zaista prednjači na svom evropskom putu, dok su nakon Beograda planirane posete Sarajevu, Prištini i Skoplju.
Iako nemamo uvid u njene sastanke u Beogradu, na osnovu dosadašnje prakse i uvida, možemo da izvučemo zaključke o tome koje su teme verovatno bile u fokusu razgovora, pa ćemo u nastavku pokušati da zavirimo upravo u te razgovore.
Paket proširenja 2025
U kontekstu politike proširenja, kraj oktobra i početak novembra svake godine predstavljaju najiščekivaniji period, jer se tada objavljuju godišnji izveštaji Evropske komisije. Ove godine, kako je obznanjeno, izveštaji će biti objavljeni 4. novembra. Iako se oni obično "doteruju" i tokom poslednjih nedelja i dana, nesumnjivo je da je prvi nacrt već spreman i da je fon der Lajenova upućena u njegovu sadržinu.
Štaviše, reč je o dokumentu koji bi trebalo da predstavlja osnovu na kojoj se zasniva njeno tumačenje stanja reformi, kao i političkih dešavanja tokom protekle godine. Istovremeno, može se pretpostaviti da su ključne ocene iz nacrta već podeljene sa donosiocima odluka tokom posete Beogradu i da je to bio predmet diskusija.
Mi, naravno, moramo da se strpimo još dve nedelje kako bismo videli sadržaj izveštaja i saznali o čemu je tačno bilo reči na sastancima. Ipak, ako se oslonimo na prethodne izveštaje, možemo da izvedemo zaključke o realističnim ocenama koje su se verovatno našle i u ovogodišnjem dokumentu. Tako je prošlogodišnji izveštaj, prema izvršenoj kvantifikaciji, ocenio ukupno stanje u Srbiji ocenom 3,11 (na skali od 1 do 5). To zapravo predstavlja donju granicu kategorije "umerene pripremljenosti" (en. moderate level of preparation).
S obzirom na to da je EU kontinuirano upozoravala na sveukupnu političku krizu u Srbiji, najverovatnije je da će ovogodišnja ocena biti ista ili tek neznatno izmenjena. U tom kontekstu treba tumačiti i izjavu fon der Lajenove sa konferencije za štampu, u kojoj je naglasila da su preko potrebne reforme i svedruštveni pristup evropskim integracijama.
Novi plan rasta
Na konferenciji za medije moglo se čuti u više navrata da Evropska unija planira da nastavi sa investicijama u Srbiji, pa čak i da ih poveća. Takve najave treba posmatrati u kontekstu Novog plana rasta (en. NGP - New Growth Plan), koji je usvojen prošle godine i predviđen da traje do 2027. godine.
Reč je, dakle, o dodatnoj finansijskoj podršci, u odnosu na postojeće fondove iz Instrumenta za pretpristupnu pomoć (en. IPA, Instrument for pre-accession), u ukupnom iznosu od 1,6 milijardi evra za Srbiju, od čega se jedna trećina sastoji od bespovratnih sredstava (en. grants), dok je ostatak namenjen kroz povoljne kredite.
Ono što NGP čini jedinstvenim, barem u odnosu na IPA, jeste činjenica da sredstva nisu bezuslovna: postoji niz reformskih koraka (skoro sto njih) koje se Srbija obavezala da sprovede do kraja 2027. godine, pri čemu svaki ispunjeni korak "otključava" nova sredstva.
Ipak, ono što je gotovo izvesno jeste da je Beogradu na sastanku ukazano da rizikuje da izgubi deo sredstava koja su trenutno na raspolaganju. Kao što veći napredak u reformama donosi više novca, tako i svako kašnjenje nosi rizik da se sredstva na kraju ne isplate. Rok za sprovođenje sektorskih reformi iznosi do godinu dana, dok je za suštinske korake predviđen period od dve godine od trenutka kada su prvobitno planirani.
U tom kontekstu, verovatno je bilo reči i o tzv. nonpejperu koji je Srbija prosledila državama članicama u novembru 2024. godine, u kojem se obavezala da će do kraja te godine regulisati pitanje REM-a i biračkih spiskova. Kako je od tada prošlo gotovo godinu dana, otuda i insistiranje fon der Lajenove tokom konferencije za medije da se ove reforme što pre ne samo usvoje, već i adekvatno sprovedu, što je, u krajnjoj liniji, i preduslov za otvaranje klastera 3.
Ostala, ali ne manja bitna pitanja
Geopolitika je, očigledno, tu da ostane. Iako to možda nije izrečeno tim rečima, upravo je u tome bila suština razgovora. Na konferenciji za medije fon der Lajenova je uporno isticala da je Unija ta koja se zalaže za istinu, pravdu i demokratiju, nasuprot drugim silama, pre svega Rusiji, koja svoje ciljeve ostvaruje vojnom agresijom.
Ovakav narativ dolazi u trenutku kada države članice EU razmatraju usvajanje čak 19. paketa sankcija, koji je Komisija fon der Lajenove nedavno predložila. Jasno je, dakle, da će napredak Srbije ka članstvu zavisiti i od toga da li će, i kojim tempom, uskladiti svoju spoljnu politiku sa Unijom u njenom nastojanju da ograniči i obeshrabri dalje jačanje ruske moći na evropskom kontinentu.
Za sada, zvaničnici iz Beograda ukazuju na određeni napredak u ukupnom procentu spoljnopolitičkog usklađivanja sa Evropskom unijom. Sama fon der Lajenova navela je podatak o 61 posto usklađenosti, što predstavlja rast od deset procentnih poena u odnosu na 2024. godinu, kada je izveštaj beležio 51 posto. Ipak, treba naglasiti da će države članice taj podatak verovatno uzeti s rezervom, što je, sasvim moguće, i sama fon der Lajenova prenela sagovornicima u Beogradu, imajući u vidu da se povećanje procenta može objasniti i smanjenjem ukupnog broja deklaracija koje su se te godine odnosile na Rusiju. Drugim rečima, usklađenost sa ukupnom spoljnom politikom EU ne znači nužno i usklađenost sa njenim ključnim spoljnopolitičkim prioritetom, a to je upravo odnos prema Rusiji. Ovde, dakle, nema i neće biti lakih poena.
***
Fon der Lajenova je poslala jasne poruke; sada je na Srbiji da blagovremeno sprovede preko potrebne reforme i pokaže stvarnu posvećenost evropskom putu, dok će države članice odlučiti o narednim koracima u pristupnom procesu, u meri u kojoj prepoznaju konkretne rezultate na terenu.