Procena da bi Crna Gora već 2028. godine mogla da postane članica Evropske unije dobila je novu političku težinu u trenutku kada Brisel sve otvorenije govori o narednom talasu proširenja, ali i o promenama koje sama Unija mora da sprovede kako bi za njega bila spremna.
Poruka predsednika Evropskog saveta Antonija Košte iz Praga, gde je u okviru turneje po gradovima EU razgovarao sa češkim premijerom Andrejem Babišem, zato je važnija od same prognoze o datumu crnogorskog članstva.
Košta je proširenje označio kao "geopolitički prioritet", pre svega kada je reč o Zapadnom Balkanu, ali i Ukrajini i Moldaviji, uz ocenu da je Crna Gora trenutno najdalje odmakla na putu ka članstvu.
Time se u evropsku debatu vraća pitanje koje je poslednjih godina često bilo potisnuto sporim napretkom kandidata - može li naredno proširenje zaista da dobije politički rok?
Crna Gora kao prvi kandidat novog talasa
Crna Gora je u ovom trenutku najbliža završetku pristupnih pregovora, a Košta očekuje da bi pregovori po poglavljima mogli da budu završeni do kraja ove godine. Prema scenariju koji je izneo u Pragu, 2027. godina bila bi posvećena pregovorima o samom sporazumu o pristupanju, dok bi članstvo moglo da usledi 2028. godine.
Važan detalj je i to što je, prema Koštinim rečima, već formirana radna grupa za pripremu sporazuma o ulasku Crne Gore u EU.
To pokazuje da se u Briselu sve više razmišlja o proširenju ne samo kao dugoročnom cilju već i kao procesu koji treba da dobije konkretnu političku dinamiku i vremenski okvir.
Podrška Češke dodatno je značajna. Babiš je poručio da je Crna Gora spremna za članstvo i izrazio nadu da će 2028. godine simbolično postati 28. članica Unije, uz podsećanje da zemlje Zapadnog Balkana na članstvo čekaju veoma dugo.
Ako Crna Gora zaista uđe u EU tada, to bi bilo prvo pristupanje iz regiona posle Hrvatskog članstva 2013. godine i važan signal da je politika proširenja ponovo sposobna da proizvede konkretan rezultat.
To bi promenilo i političku atmosferu u ostatku Zapadnog Balkana.
Godinama je jedan od najvećih problema procesa proširenja bio jaz između evropske perspektive kandidata i osećaja da se do članstva ne vidi jasan put. Crnogorski napredak zato može da posluži kao dokaz da pristupni proces ipak može da završi članstvom kada se reforme i politička odluka poklope.
Za Srbiju, Albaniju, Severnu Makedoniju i Bosnu i Hercegovinu to bi istovremeno bila i prilika i podsećanje da region neće nužno napredovati kao jedna politička celina.
Košta je upravo zato naglasio da je proces zasnovan na ispunjavanju kriterijuma. Drugim rečima, Zapadni Balkan jeste geopolitički prioritet, ali članstvo nije automatsko regionalno pravo.
EU mora da se pripremi za nove članice
Koština poruka ima još jedan važan deo - priprema za proširenje nije obaveza samo kandidata. Predsednik Evropskog saveta rekao je da, kao što države koje žele članstvo moraju da sprovedu reforme, tako i EU mora da reformiše svoje institucije.
Predlozi za te promene očekuju se naredne godine.
To se direktno nadovezuje na širu raspravu koja se već vodi u Briselu o tome kako bi EU trebalo da izgleda pre nego što primi nove članice.
Pitanje je jednostavno, ali politički komplikovano - može li Unija sa više od 27 članica da funkcioniše po istim pravilima kao danas?
Tu se otvaraju pitanja odlučivanja, jednoglasnosti, veličine institucija, budžeta i zaštite vladavine prava – upravo oblasti koje su poslednjih meseci sve više povezane sa budućim proširenjem.
Zato se reforma EU i proširenje više ne mogu posmatrati kao dve potpuno odvojene teme.
Budžet otkriva koliko je EU spremna da plati proširenje
Još jedan deo razgovora Košte i Babiša pokazuje koliko će budući budžet biti važan za zemlje kandidate.
Košta očekuje dogovor država članica o višegodišnjem budžetu za period 2028-2034. do kraja ove godine, uz nastojanje da se sačuva što više novca za tradicionalne politike poput poljoprivrede i kohezije, ali i pronađu sredstva za nove prioritete, pre svega odbranu i bezbednost.
Za proširenje je to ključno pitanje.
Prijem novih članica značiće i novu raspodelu evropskih sredstava, posebno kada je reč o kohezionoj i poljoprivrednoj politici. Istovremeno, EU već mora da finansira nove prioritete koje nameće promenjeno bezbednosno okruženje.
Babiš je zato jasno stavio do znanja da Češka neće podržati smanjenje kohezione i poljoprivredne potrošnje na način koji bi pogodio slabije razvijene članice.
Od Crne Gore do šireg Zapadnog Balkana
Crnogorski slučaj treba posmatrati šire od pitanja datuma pristupanja. Ako bi Crna Gora zaista postala članica 2028. godine, to bi bio snažan podsticaj regionu, ali i pokazatelj da se proširenje sve više zasniva na principu "više napretka za one koji brže sprovode reforme", a ne na zajedničkom ulasku svih kandidata.
Crna Gora bi tako mogla da postane prvi veliki test nove politike proširenja, koliko je EU spremna da ubrza proces za najspremnije kandidate, ali i da istovremeno reformiše samu sebe.
Odgovor će biti važan za ceo Zapadni Balkan, ali i za EU koja pokušava da proširenje ponovo pretvori u konkretnu geopolitičku politiku.
(EUpravo zato.rs)
