- EU danas u Strazburu predstavlja dokument o reformi proširenja, sa mapama puta za najnaprednije kandidate i jasnijim koracima ka članstvu.
- Plan predviđa postepenu integraciju pre prijema, uz raniji pristup delovima jedinstvenog tržišta i pojedinim programima EU.
- Razmatra se i šira upotreba kvalifikovane većine umesto jednoglasnosti, kao i zaštitni mehanizmi za nove članice posle ulaska.
Dugo najavljivani "pre-enlargement document", o reformi Evropske unije, biće predstavljen danas u Strazburu.
Postepena integracija kandidata, "mape puta" za najnaprednije zemlje i šira upotreba kvalifikovane većine samo su neke od tema koje bi trebalo da budu u fokusu dokumenta koji bi, prema dosad dostupnim informacijama, trebalo da ponudi odgovore na dva paralelna pitanja - kako zemlje kandidati mogu brže da se približe Uniji i kako EU treba da promeni sopstvena pravila da bi mogla da funkcioniše sa više od 27 članica.
Neke detalje iz ovog dokumenta mogli smo već čuti proteklih dana od diplomatskih izvora iz Brisela, ali i predstavnika najviših evropskih institucija.
U središtu novog pristupa trebalo bi da budu četiri trenutno najnaprednija kandidata, za koje se pripremaju posebne mape puta. Ideja je da se proces učini predvidljivijim i da kandidati dobiju jasnije definisane korake i očekivanja na putu ka članstvu.
Ipak, kako dokument još nije zvanično objavljen, detalji o rokovima i uslovima za pojedinačne zemlje ostaju predmet konačnog usaglašavanja.
Ključne promene u odnosu na dosadašnji proces
Jedna od ključnih promena mogla bi da bude postepena integracija kandidata pre formalnog članstva. Umesto da se koristi i obaveze članstva aktiviraju tek danom pristupanja, zemlje koje ispune određene uslove mogle bi ranije da dobiju pristup delovima jedinstvenog tržišta, pojedinim programima EU i oblastima poput energetike, saobraćaja, istraživanja i odbrane.
Takav pristup trebalo bi istovremeno da posluži kao test administrativne spremnosti kandidata i način da se koristi od evropskih integracija osete pre samog članstva.
Politički osetljiviji deo reforme odnosi se na način donošenja odluka u samoj EU. Komisija već duže zagovara širu upotrebu glasanja kvalifikovanom većinom umesto jednoglasnosti, a u kontekstu proširenja cilj je da se smanji mogućnost da jedna država članica blokira određene faze pristupnog procesa.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Evropski parlament je takođe pozvao na ukidanje jednoglasnosti u pojedinim koracima pregovora, poput odluka o otvaranju i zatvaranju pregovaračkih klastera.
Međutim, upravo ovde se pojavljuje jedan od najvećih političkih paradoksa - promena pravila koja bi trebalo da smanji mogućnost blokada sama bi morala da prođe kroz postojeća pravila, što u ključnim slučajevima znači saglasnost svih država članica.
Zbog toga pitanje kvalifikovane većine nije samo tehničko, već predstavlja test spremnosti država članica da deo dosadašnjih nacionalnih poluga odlučivanja prepuste efikasnijem sistemu odlučivanja.
Dokument bi trebalo da uvede i jače zaštitne mehanizme za period nakon pristupanja.
Prema nacrtu, u koji je krajem septembra Rojters imao uvid, razmatraju se vremenski ograničene zaštitne mere u pojedinim oblastima, poput slobode kretanja radnika i poljoprivrede, kao i mogućnost privremene suspenzije određenih prava nove članice ukoliko dođe do ozbiljnog nazadovanja u oblasti demokratije i vladavine prava.
U razmatranju je i politička obaveza novih članica da u određenom periodu ne blokiraju konsenzusne odluke Unije.
Šta su mape puta koje je pominjala Ursula fon der Lajen?
Ursula fon der Lajen je u svom govoru o stanju Unije najavila da će Komisija za najnaprednije kandidate pripremiti mape puta, koje predstavljaju konkretnije planove za zemlje kandidate koje su ostvarile najveći napredak na putu ka članstvu u EU.
Njihova svrha je da proces proširenja učine predvidljivijim i konkretnijim, odnosno da zemljama kandidatima pokažu šta treba da urade kako bi nastavile da napreduju. Istovremeno, mape puta ne predstavljaju automatsku garanciju članstva: napredak i dalje zavisi od ispunjavanja kriterijuma, sprovođenja reformi i poštovanja vrednosti EU. Fon der Lajenova je naglasila upravo taj princip, proces treba da ostane zasnovan na zaslugama, ali ne i nepotrebno spor.
Šta najnaprednijoj "četvorci" znači ovaj dokument?
Za Crnu Goru i Albaniju mapa puta treba da bude pre svega plan završnice pregovora; za Moldaviju i Ukrajinu plan ubrzavanja procesa koji je tek ušao u intenzivniju fazu.
Zajedničko im je to što Brisel prvi put pokušava da proširenje veže za konkretnije rokove i korake, dok istovremeno priprema sopstvene institucije, budžet i mehanizme odlučivanja za trenutak kada te zemlje zaista postanu članice. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos nedavno je upravo ove četiri zemlje izdvojila kao one koje najbrže napreduju.
Crna Gora je najbliža članstvu, otvorila je svih 33 pregovaračka poglavlja, a Komisija je već pripremila i finansijski paket za njen ulazak u EU. Za Podgoricu bi zato mapa puta trebalo da znači preciziranje poslednjih koraka i dinamike završetka pregovora, u trenutku kada je članstvo već predstavljeno kao realan cilj u narednom periodu.
Albanija je tokom poslednje godine ubrzala pregovore i otvorila svih šest klastera. Tokom posete Tirani krajem septembra, Ursula fon der Lajen poručila je da je cilj na vidiku, ali uz nastavak reformi.
Za Tiranu bi mapa puta zato trebalo da bude svojevrsni plan završnice, sa jasnijim redosledom preostalih koraka i potvrdom ambicije da pregovore završi do kraja 2027.
Moldavija je u drugačijoj poziciji. Pregovore je otvorila 2024. godine, ali je Brisel njen napredak od tada ocenio kao posebno brz, uz istovremeno sprovođenje reformi pod snažnim spoljnim pritiskom. Za Kišinjev bi mapa puta trebalo da pokaže kako se taj tempo može pretvoriti u brže otvaranje i zatvaranje klastera i postepeno uključivanje u politike i Jedinstveno tržište EU.
Ukrajina takođe tek ulazi u intenzivniju fazu pregovora, ali njen proces ima dodatnu dimenziju, odvija se usred rata i paralelno sa evropskom podrškom obnovi i jačanju ukrajinske države. Marta Kos je početkom septembra rekla da očekuje što skorije otvaranje preostalih klastera, dok Komisija istovremeno govori o pristupanju i postepenoj integraciji Ukrajine u EU.
Za sve četiri zemlje, dakle, mape puta bi trebalo da budu više od političke poruke o perspektivi članstva: one bi trebalo da pokažu kako se od sadašnjih reformskih obaveza dolazi do konkretnih koraka ka članstvu, ali i do postepene integracije u EU pre samog ulaska.
Da li je budžet EU spreman?
Proširenje otvara i jedno od najosetljivijih pitanja za budućnost EU - kako finansirati nove članice, a da se pritom ne ugroze postojeći prioriteti i interesi država koje su već u Uniji. Finansijski efekti proširenja neće biti isti u svakom scenariju, već će zavisiti od toga koje zemlje pristupaju, kojim redosledom i u kom trenutku, zbog čega Komisija ne polazi od jednog unapred određenog datuma proširenja.
Upravo zato budući višegodišnji budžet EU za period 2028-2034. predviđa mogućnost naknadnog prilagođavanja kada do proširenja dođe. Komisija bi, kako se pregovori budu približavali završetku, za svaku novu članicu pripremala poseban finansijski paket kojim bi se utvrdilo koliko bi sredstava dobijala iz budžeta, koliki bi bio njen doprinos i na koji način bi se prepristupna sredstva prevela u programe namenjene državama članicama.
Najveći pritisak očekuje se na oblasti koje već predstavljaju najveće budžetske stavke EU, pre svega zajedničku poljoprivrednu politiku i kohezionu politiku. Prijem novih članica, posebno zemalja sa velikim poljoprivrednim sektorima i značajnim razvojnim razlikama u odnosu na prosek Unije, mogao bi da promeni raspodelu sredstava i odnose među postojećim korisnicima. Zato će finansijski paket za svaku buduću članicu morati da odgovori ne samo na pitanje koliko novca joj pripada, već i kako da se prelazak na puna budžetska prava sprovede postepeno.
(EUpravo zato.rs)
