Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta, u okviru svoje turneje po prestonicama država članica, danas je iz Litvanije poslao jasnu poruku o budućnosti proširenja EU - napredak Ukrajine, Moldavije i zemalja Zapadnog Balkana ka članstvu vidi kao ulaganje u bezbednost i stabilnost cele Evrope.
Košta je u Viljnusu, gde se sastao sa predsednikom Litvanije Gitanasom Nausėdom, ocenio da proširenje ne sme biti izostavljeno iz evropske debate o bezbednosti.
"Kada govorimo o bezbednosti Evrope, ne smemo zaboraviti proširenje. Ukrajina, Moldavija i zemlje Zapadnog Balkana napreduju na svojim putevima ka Evropskoj uniji, a to je najbolja investicija koju možemo da napravimo u budući mir, bezbednost i stabilnost našeg kontinenta," poručio je Košta.
On je istovremeno pohvalio napore Litvanije u procesu proširenja, navodeći da je ta zemlja buduće predsedavanje EU proširenjem uvrstila među glavne prioritete.
Poruka iz Viljnusa dolazi u trenutku kada Košta obilazi države članice kako bi, pre početka ključnih jesenskih rasprava, čuo njihove prioritete i pokušao da približi stavove o pitanjima koja će oblikovati evropsku agendu u narednim mesecima.
Koština turneja, nazvana "Tour des capitales", počela je 25. avgusta i trajaće do 17. septembra, tokom kojih će posetiti većinu država članica. Na agendi su odbrana, konkurentnost, podrška Ukrajini i proširenje, ali će posebno mesto imati pregovori o sledećem dugoročnom budžetu EU.
Upravo je ta kombinacija tema važna za razumevanje nove evropske debate o proširenju.
EU istovremeno pokušava da ojača svoje odbrambene kapacitete, poveća konkurentnost evropske privrede, nastavi podršku Ukrajini i pronađe novac za nove prioritete. U takvoj računici buduće članstvo novih država više nije odvojeno pitanje koje se rešava samo kroz pregovaračka poglavlja.
Ako EU želi da raste, mora da odgovori i na pitanje kako će izgledati i funkcionisati veća Unija. To znači da se uz reforme koje moraju da sprovedu kandidati sve više otvaraju i pitanja unutrašnjeg funkcionisanja EU - od načina donošenja odluka do budžeta i kapaciteta institucija.
I Slovačka potvrđuje podršku Zapadnom Balkanu
Sličnu poruku Košta je dobio i u Bratislavi, gde se 25. avgusta sastao sa slovačkim premijerom Robertom Ficom.
Košta mu je zahvalio na "doslednoj i nepokolebljivoj podršci Slovačke proširenju EU", dok je nakon sastanka poručio da podrška Zapadnom Balkanu, Moldaviji i Ukrajini predstavlja ulaganje u bezbednost i prosperitet Evrope, uključujući i samu Slovačku.
Istovremeno je naglasio da proces mora ostati zasnovan na zaslugama i da prema svim kandidatima treba postupati jednako.
Ova poruka je posebno važna za Zapadni Balkan, jer pokazuje da se uoči jeseni pokušava očuvati balans između geopolitičke potrebe za proširenjem i osnovnog principa evropske politike proširenja – da članstvo zavisi od sprovedenih reformi.
Zašto je Koština turneja važna baš sada?
Obilazak prestonica nije samo diplomatska tradicija predsednika Evropskog saveta. Košta želi da tokom razgovora sa nacionalnim liderima dobije svojevrsnu sliku prioriteta država članica, pre nego što počnu ključne političke rasprave.
Prva nedelja turneje obuhvata Slovačku, Estoniju, Letoniju, Litvaniju i Češku, dok će do 17. septembra Košta razgovarati sa većinom evropskih lidera.
To je svojevrsno političko zagrevanje za evropsku jesen.
Pred EU su teški pregovori o novom višegodišnjem budžetu, ali i pitanja koja će odrediti njenu sposobnost da odgovori na bezbednosne i ekonomske izazove. Istovremeno, proširenje dobija sve veću geopolitičku težinu.
Za zemlje kandidate to znači da se njihova evropska perspektiva sve više uklapa u širu računicu EU.
Ovo je posebno važno u trenutku kada se u Briselu već priprema nova debata o reformi proširenja.
Evropska komisija razmatra kako da proces pristupanja učini fleksibilnijim, uključujući postepenu integraciju kandidata, ali istovremeno i snažnije mehanizme zaštite vladavine prava. Paralelno se otvara pitanje kako bi sama EU trebalo da se prilagodi budućem proširenju.
(EUpravo zato.rs)
