Dok se u evropskoj javnosti najčešće govori o otvaranju i zatvaranju pregovaračkih klastera, proces proširenja Evropske unije poslednjih godina dobija i novu dimenziju, postepeno uključivanje zemalja kandidata u rad evropskih institucija i pre formalnog članstva.
Jedan od primera takvog pristupa jeste inicijativa Enlargement Candidate Members (ECM) Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESC), pokrenuta 2023. godine, koja predstavnicima država kandidata omogućava da učestvuju u radu ovog savetodavnog tela Evropske unije.
Upravo je ova inicijativa bila jedna od tema debate održane tokom julske plenarne sednice EESC-a, na kojoj je ocenjeno da proširenje danas predstavlja mnogo više od administrativnog procesa, ono postaje deo šire evropske strategije bezbednosti, otpornosti i konkurentnosti.
Od posmatrača do učesnika
Za razliku od dosadašnje prakse, prema kojoj su zemlje kandidati bile uključene uglavnom kroz pregovarački proces sa Evropskom komisijom, ECM omogućava predstavnicima poslodavaca, sindikata i organizacija civilnog društva iz država kandidata da učestvuju u radu Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta.
Oni učestvuju u pripremi mišljenja, radu stručnih grupa, sednicama sekcija i plenarnim zasedanjima, čime se kandidatima omogućava da se upoznaju sa načinom funkcionisanja evropskih institucija i doprinesu kreiranju pojedinih politika.
Iako nemaju pravo glasa, njihovo uključivanje predstavlja jedan od prvih konkretnih primera postepenog približavanja zemalja kandidata institucijama Evropske unije.
Novi pristup proširenju
Otvarajući debatu, predsednik Evropskog ekonomskog i socijalnog komiteta (EESC) Šejmus Boland ocenio je da proširenje nije samo politički projekat, već i način da građani osete konkretne koristi.
"Unapređenjem demokratskih reformi, kao i jačanjem vladavine prava i osnovnih prava, zemlje kandidati doprinose našoj zajedničkoj evropskoj bezbednosti. Ubrzavanje socio-ekonomske konvergencije od ključnog je značaja kako bi proširenje donelo opipljive koristi građanima," rekao je Boland, prenosi euneighbourseast.eu.
Sličnu poruku poslala je i evropska komesarka za proširenje Marta Kos, koja je istakla da se proširenje ponovo nalazi među glavnim prioritetima Evropske unije i da menja političku i bezbednosnu arhitekturu kontinenta.
Njena poruka nadovezuje se na sve češće stavove evropskih zvaničnika da je proširenje postalo geopolitičko pitanje, posebno nakon ruske agresije na Ukrajinu.
Sve više primera postepene integracije
ECM nije jedini primer ovakvog pristupa.
Poslednjih godina Evropska unija sve češće uključuje zemlje kandidate u pojedine evropske politike i programe i pre formalnog članstva. Kroz Plan rasta za Zapadni Balkan, učešće u jedinstvenom tržištu u pojedinim oblastima, pristup evropskim fondovima i uključivanje u rad pojedinih tela EU, Brisel pokušava da kandidatima omogući da deo koristi članstva osete i tokom pregovora.
Takav model sve češće se opisuje kao postepena ili fazna integracija, odnosno pristup prema kojem se zemlje kandidati približavaju Evropskoj uniji korak po korak, umesto da sva prava i obaveze dobiju tek danom pristupanja.
Šta to znači za Srbiju?
Za Srbiju, kao i za ostale zemlje Zapadnog Balkana, ovakav pristup mogao bi da znači veće učešće u radu evropskih institucija i politikama i pre punopravnog članstva.
Istovremeno, Brisel očekuje da države kandidati nastave reforme u oblasti vladavine prava, demokratije i usklađivanja sa pravnim tekovinama Evropske unije.
Upravo zato inicijative poput ECM-a pokazuju da se proces proširenja danas više ne svodi isključivo na otvaranje i zatvaranje pregovaračkih poglavlja. Evropska unija sve više testira modele koji bi kandidatima omogućili postepeno uključivanje u evropski institucionalni i politički prostor, dok se istovremeno nastavljaju pregovori o punopravnom članstvu.
(EUpravo zato.rs)
