Severna Makedonija već dve decenije čeka konkretan pomak ka članstvu u Evropskoj uniji, a njen put ka Briselu ponovo je usporen zbog bilateralnog spora ovog puta sa Bugarskom.
Ministar spoljnih poslova Severne Makedonije Timčo Mucunski ocenjuje da je njegova zemlja postala primer kako sporovi između država mogu da uspore čitav proces proširenja EU i poziva Brisel da obezbedi jasniji i predvidljiviji put ka članstvu.
Mucunski je ocenio da je Severna Makedonija zaslužila mesto u EU, dok je Bugarsku optužio za zloupotrebu položaja države članice. Prema njegovim rečima, Skoplje je sve frustriranije zbog toga što, uprkos dugogodišnjem kandidatskom statusu i usklađenosti sa spoljnom politikom EU, i dalje nema konkretan napredak u pregovorima.
Severna Makedonija je status kandidata dobila još 2005. godine, a pristupne pregovore formalno je počela 2022. Međutim, do sada nije otvorila nijedno pregovaračko poglavlje. Za to vreme, Crna Gora, Albanija, Ukrajina i Moldavija ostvarile su značajan napredak u procesu pristupanja.
"Ponekad smo veoma frustrirani nedostatkom političkog delovanja", rekao je Mucunski u intervjuu za briselski portal Politiko, dodajući da je malo reći da je njegova zemlja nepravedno tretirana.
Nije prvi put da ovakav problem usporava put ka EU
Put Severne Makedonije ka EU već je jednom bio uslovljen rešavanjem bilateralnog spora. Skoplje je 1995. promenilo zastavu, a 2019. i ustavno ime države kako bi okončalo višegodišnji spor sa Grčkom i uklonilo jednu od ključnih prepreka evropskim integracijama.
Sada je problem sa Bugarskom postao nova prepreka. Sofija traži da Severna Makedonija izmeni Ustav i u njemu prizna Bugare kao manjinu. Skoplje za sada odbija taj zahtev bez garancija da će njegova primena biti poslednji bilateralni uslov koji će Bugarska postaviti tokom pristupnih pregovora.
Mucunski smatra da je pitanje ustavnih izmena zbog prethodnih ustupaka postalo "politički toksično". Naveo je da su građani Severne Makedonije umorni od stalnog menjanja uslova i da postoji bojazan da bi, čak i nakon ispunjavanja sadašnjeg zahteva, mogao uslediti neki novi.
"Ovo je apsolutna zloupotreba nečijeg položaja kao članice EU", rekao je Mucunski, govoreći o ulozi Bugarske u procesu pristupanja Severne Makedonije.
Kao ilustraciju širih posledica bilateralnih sporova, Mucunski je pomenuo odnose Irske i Velike Britanije. Ocenio je da bi tim dvema zemljama verovatno bilo mnogo teže da rešavaju međusobne razlike da obe nisu bile članice Evropske unije.
Istovremeno, Mucunski je ukazao na paradoks u odnosima Sofije i Skoplja. Prema njegovoj oceni, Bugarska bi, odmah nakon same Severne Makedonije, imala najviše koristi od napretka zemlje ka punopravnom članstvu u EU.
Iako, kako je rekao, Skoplje ne želi da dovodi u pitanje način donošenja odluka u Evropskoj uniji, smatra da je Severna Makedonija nakon brojnih ustupaka zaslužila jasniji evropski put.
"Nemamo luksuz drugih alternativa članstvu", rekao je Mucunski, poručujući da od EU očekuje da osmisli fer, predvidiv i kredibilan put za napredovanje Severne Makedonije ka članstvu.
Slučaj Severne Makedonije tako ostaje jedno od pitanja koje otvara širu dilemu evropske politike proširenja – koliko bilateralni sporovi država članica mogu da utiču na kandidata i da li proces pristupanja može ostati predvidiv ukoliko se novi uslovi pojavljuju i nakon što su prethodne prepreke uklonjene.
(EUpravo zato.rs)
