Referendum, koji će 29. avgusta biti održan na Islandu, mogao bi da bude važan za budućnost te zemlje, ali i za širu evropsku politiku proširenja. Ako građani podrže nastavak pristupnih pregovora, Evropska unija bi dobila još jednog kandidata u trenutku kada se, posle godina zastoja, ponovo otvara mogućnost novog talasa proširenja.
Za Zapadni Balkan to bi mogao da bude važan politički trenutak, pitanje više nije samo kada će pojedinačne zemlje regiona napredovati ka članstvu, već i kako će izgledati širi okvir u kojem će se njihovi procesi odvijati.
Evropska unija danas istovremeno razmatra napredak Crne Gore i Albanije, nastavak procesa sa Srbijom, kao i evropsku perspektivu ostalih zemalja regiona, dok su Ukrajina i Moldavija u poslednje vreme napravile značajne korake na svom putu ka članstvu.
U takvom okruženju, povratak Islanda za pregovarački sto mogao bi da promeni političku dinamiku proširenja. Ne zato što bi Island direktno ubrzao evropske integracije zemalja Zapadnog Balkana, već zato što bi njegov povratak mogao da potvrdi da je proširenje ponovo postalo jedna od centralnih strateških politika EU.
Komesarka za proširenje Marta Kos ocenila je početkom avgusta da proces proširenja trenutno napreduje brzinom koja nije viđena oko 15 godina. Istovremeno je naglasila da takav zamah zahteva političku podršku i izgradnju poverenja među svih 27 država članica.
Island ulazi u potpuno drugačiju poziciju
Island nije tipičan kandidat za članstvo. Ta zemlja je već duboko integrisana u evropski ekonomski prostor, deo je Šengena, a prethodne pristupne pregovore sa EU već je vodila pre nego što ih je 2013. godine zamrznula.
Ukoliko građani 29. avgusta podrže njihov nastavak, Island bi zato mogao relativno brzo da napreduje kroz proces. Evropski savet je već poručio da je spreman da obnovi pregovore ukoliko rezultat referenduma bude pozitivan. Upravo zbog toga islandski slučaj može biti važan za način na koji će Brisel oblikovati naredni talas proširenja.
Za razliku od zemalja Zapadnog Balkana, čiji pristupni procesi podrazumevaju dugotrajan rad na reformama institucija, vladavini prava i usklađivanju zakonodavstva, Island već ima visok stepen usklađenosti sa evropskim pravilima.
To znači da bi se u jednom trenutku u istoj političkoj priči mogli naći kandidati sa veoma različitim polaznim pozicijama.
I upravo tu Zapadni Balkan dobija na značaju.
Ako se proširenje ponovo bude posmatralo kao proces u kojem više kandidata može napredovati paralelno, zemlje regiona neće biti samo deo zasebne politike EU prema Balkanu, već deo šireg evropskog procesa.
Godinama je proširenje EU bilo obeleženo sporim napretkom, bilateralnim blokadama i rastućim skepticizmom pojedinih država članica. U međuvremenu su rat u Ukrajini i promenjena bezbednosna situacija vratili proširenje u središte evropske geopolitičke debate.
U tom smislu, Island bi mogao da bude još jedan signal da se politika proširenja zaista menja.
Ako se uz Crnu Goru i Albaniju kao najnaprednije kandidate sa Zapadnog Balkana u evropskoj priči ponovo pojavi i Island, a paralelno nastave da napreduju Ukrajina i Moldavija, Brisel bi mogao da se suoči sa nečim što godinama nije bilo realno pitanje, kako organizovati novi talas proširenja, a ne samo kako upravljati pojedinačnim pristupnim procesima.
Island već postavlja uslove
Island, međutim, u proces ne bi ušao bez sopstvenih uslova.
Uoči referenduma, šefica diplomatije Islanda Porgerdur Katrin Gunarsdotir poručila je da bi njena zemlja u eventualnim pregovorima morala da zadrži suverenu kontrolu nad ribarstvom.
To pitanje ima poseban značaj za Island zbog ekonomske i strateške važnosti ribarskog sektora.
Evropska komisija je odgovorila da nijedan pristupni proces nije identičan i da pregovori uzimaju u obzir specifične okolnosti svake zemlje. Istovremeno, evropski zvaničnici ukazali su da bi potpuno izuzeće Islanda od Zajedničke ribarske politike bilo veoma neuobičajeno.
Ovaj slučaj pokazuje da buduće proširenje neće biti samo pitanje toga da li kandidati ispunjavaju evropske kriterijume. Biće to i pitanje kakve kompromise su EU i zemlje kandidati spremne da naprave.
To je relevantno i za Zapadni Balkan.
Zemlje regiona imaju različite političke i ekonomske probleme, različit stepen usklađenosti sa EU i različitu dinamiku reformi. Ako Brisel zaista uđe u novu fazu proširenja, moraće da pronađe način da te različitosti uklopi u zajedničku evropsku politiku.
Island bi tako mogao da posluži kao test koliko je EU spremna da u budućem proširenju uzme u obzir specifičnosti pojedinačnih kandidata, a da pritom ne odustane od zajedničkih pravila.
Zapadni Balkan pred novom šansom i novim testom
Za region bi takav razvoj događaja mogao da bude i prilika i upozorenje.
Prilika, jer bi povratak proširenja među glavne političke prioritete EU mogao da otvori prostor za ubrzanje procesa tamo gde postoje rezultati i politička volja.
Upozorenje, jer će veći broj kandidata značiti i veću konkurenciju za političku pažnju Brisela.
Ako se istovremeno budu ubrzavali procesi sa Crnom Gorom i Albanijom, Ukrajinom i Moldavijom, a Island se vrati za pregovarački sto, Evropska unija će morati da odluči kako da održi kredibilitet evropske perspektive i za zemlje Zapadnog Balkana koje napreduju sporije.
To posebno važi za Srbiju i Severnu Makedoniju, čiji pristupni procesi ostaju opterećeni političkim pitanjima i bilateralnim sporovima, ali i za Bosnu i Hercegovinu, koja se suočava sa ozbiljnim institucionalnim i političkim preprekama.
Zato eventualni povratak Islanda ne bi trebalo posmatrati kao izbor između Islanda i Zapadnog Balkana.
Pravo pitanje je da li će Brisel uspeti da iskoristi novi zamah tako da proširenje ponovo postane zajednička evropska politika, a ne niz odvojenih procesa u kojima svaka zemlja kandidat napreduje sopstvenom brzinom.
Da li je EU spremna za 30 ili više članica?
Tu se otvara još veće pitanje, pitanje same Evropske unije.
Ako se nastavi trenutna dinamika, EU bi u narednim godinama mogla da se suoči sa više kandidata koji su istovremeno blizu različitih faza članstva. To bi zahtevalo promene u načinu donošenja odluka, raspodeli sredstava, funkcionisanju evropskih institucija i zaštiti vladavine prava.
Zato se u Briselu već razmatraju modeli koji bi trebalo da pripreme Uniju za veći broj članica. U tom smislu, Island bi mogao da bude važan deo mnogo šire slike. Njegov povratak ne bi značio samo obnovu jednog starog pristupnog procesa, već bi mogao da bude još jedan dokaz da se evropska mapa ponovo menja.
Za Zapadni Balkan to bi bila važna poruka. Ako se proširenje zaista vraća kao strateški prioritet EU, region više ne bi trebalo da čeka samo na sledeći pojedinačni korak u pregovorima. Morao bi da pokaže da je spreman da iskoristi trenutak kada se politički prostor za proširenje ponovo otvara.
Referendum na Islandu zato nije referendum o Zapadnom Balkanu. Ali njegov ishod može biti jedan od pokazatelja da li se Evropa nalazi pred novom fazom proširenja.
Ako građani Islanda 29. avgusta podrže nastavak pregovora, Brisel će dobiti još jedan kandidat za evropskim stolom. Pitanje koje će uslediti jeste da li će taj novi impuls otvoriti više prostora i za Zapadni Balkan - ili će veći broj kandidata dodatno zakomplikovati već složen proces proširenja.
(EUpravo zato.rs)
