Island će 29. avgusta odlučiti da li da ponovo pokrene pregovore o pristupanju Evropskoj uniji, zamrznute 2013. godine, a Evropska komisija se nada da bi taj potez mogao da da novi zamah njenoj usporenoj politici proširenja.
Referendum o ponovnom otvaranju pregovora o članstvu u Evropskoj uniji podelio je birače gotovo ravnopravno. Prema Galupovom istraživanju objavljenom u avgustu, 46 odsto građana podržava i isto toliko protivi se ponovnom pokretanju pregovora, dok je osam odsto neopredeljeno, uoči referenduma 29. avgusta.
Referendum je savetodavnog karaktera i sam po sebi ne odlučuje o članstvu Islanda u EU. Islanđani su počeli da glasaju unapred 27. jula, a eventualni sporazum o pristupanju bio bi potom predmet drugog referenduma.
Evropska komesarka za proširenje Marta Kos rekla je da bi glas za ponovno pokretanje pregovora dodatno podstakao zamah u nastojanjima Unije da primi nove članice. Ona je za Rojters izjavila da referendum govori o "sve većoj privlačnosti EU u svetu koji se ubrzano menja".
Kos je navela da očekuje da bi pregovori trajali između jedne i dve godine, nakon čega bi članstvo zavisilo od novog referenduma na Islandu i ratifikacije u svih 27 država članica EU.
Diplomate EU rekle su istoj agenciji da bi ponovno otvaranje pregovora sa bogatom zemljom koju je relativno lako integrisati moglo da pomogne u predstavljanju politike proširenja biračima koji su skeptični prema prijemu novih članica. Pozitivan ishod na Islandu olakšao bi skeptičnim državama da "progutaju pristupanje Crne Gore", rekao je jedan visoki diplomata EU.
Island ima oko 400.000 stanovnika. Crna Gora, koja se nada članstvu 2028. godine, takođe je mala zemlja, ali je znatno siromašnija po glavi stanovnika.
Island je podneo zahtev za članstvo 2009. godine, nakon kolapsa svog bankarskog sektora, a pregovore je otvorio naredne godine. Vlada desnog centra suspendovala je proces 2013. godine, a Rejkjavik je 2015. obavestio Brisel da više ne želi da ima status kandidata.
Island je i dalje snažno povezan sa EU kroz Evropski ekonomski prostor, šengenski prostor slobodnog kretanja i Evropsko udruženje slobodne trgovine. Član je NATO-a, nema stalnu vojsku i oslanja se na bilateralni sporazum o odbrani sa Sjedinjenim Američkim Državama.
Ribarstvo će verovatno biti najteži deo eventualno obnovljenih pregovora. Uzastopne islandske vlade protivile su se aranžmanima koji bi podrazumevali primenu Zajedničke ribarske politike EU na islandske vode, uključujući sistem kvota i pristup ribolovnim područjima koji se uređuje na nivou Unije.
Kos je rekla da će EU tražiti rešenja koja poštuju specifičnosti Islanda u oblasti ribarstva i poljoprivrede, uz insistiranje Brisela da se ne meša u domaću referendumsku kampanju.
Ministarka spoljnih poslova Þorgerður Katrín Gunnarsdóttir rekla je da će NATO i sporazum o odbrani sa Vašingtonom ostati temelj islandske bezbednosti bez obzira na ishod referenduma. Istraživanja javnog mnjenja i dalje pokazuju da većina građana ne podržava samo članstvo zemlje u EU.
(EUpravo zato.rs)
