- Poseta Ursule fon der Lajen Zapadnom Balkanu dolazi u trenutku kada EU priprema novu fazu politike proširenja i dokumente o sopstvenoj spremnosti za prijem novih članica.
- Očekuju se i mape puta za najnaprednije kandidate, uz jasnije korake i rokove na putu ka članstvu.
- Crna Gora i Albanija prednjače u pregovorima, dok region od Brisela traži konkretnije evropske koristi još pre punopravnog članstva.
Poseta Ursule fon der Lajen Zapadnom Balkanu dolazi u trenutku kada se evropska politika proširenja nalazi pred važnom prekretnicom.
Ovo je njena šesta godišnja turneja po regionu, ali ovog puta ima drugačiju težinu. Iza diplomatskih poruka o evropskoj budućnosti Balkana stoji konkretno očekivanje da se naredna faza proširenja konačno definiše.
Ne čeka samo region da čuje šta će evropska komesarka reći već i koji su naredni potezi Brisela.
Već 6. oktobra Evropska komisija trebalo bi da predstavi dugo najavljivani pre-enlargement policy reviews, dokument koji bi trebalo da pokaže kako se sama EU priprema za dolazak novih članica. Istovremeno se očekuju i konkretne mape puta za najnaprednije kandidate, sa jasnijim koracima i rokovima na putu ka članstvu.
To je razlog zbog kojeg je trenutak važan i za region i za Uniju.
Balkan više ne čeka samo na EU
Godinama je evropska politika prema Zapadnom Balkanu bila zasnovana na jednoj osnovnoj logici, da zemlje kandidati moraju da sprovedu reforme, usklade zakonodavstvo sa evropskim pravilima i ispune uslove za članstvo. To se nije promenilo, članstvo je i dalje zasnovano na zaslugama, ali se promenilo nešto drugo.
Danas se sve više govori o tome šta EU može da ponudi kandidatima pre punopravnog članstva. Plan rasta za Zapadni Balkan upravo je zasnovan na toj ideji - približavanje jedinstvenom tržištu, regionalna ekonomska integracija, reforme i veća finansijska podrška treba da donesu konkretne koristi još tokom procesa pristupanja.
Time evropska integracija postaje vidljivija i pre samog članstva.
Zašto baš sada? Zato što se proširenje vratilo među strateške prioritete EU. Na samitu EU-Zapadni Balkan u Tivtu, Fon der Lajen je poručila da budućnost regiona vidi u Evropskoj uniji i da je proširenje, u vremenu novih geopolitičkih izazova, strateško ulaganje u stabilnost, prosperitet i bezbednost.
"Hajde da zamah pretvorimo u pokret, a pokret u članstvo," poručila je tada.
Ta formulacija možda najbolje opisuje trenutnu fazu. EU više ne želi da govori samo o "evropskoj perspektivi" Zapadnog Balkana. Cilj je da se postojeći politički zamah pretvori u merljive rezultate.
A rezultati su sada mnogo bliži.
Crna Gora je otvorila sva pregovaračka poglavlja i želi da ih zatvori do kraja godine. Albanija je takođe otvorila sva poglavlja i već je počela da ih zatvara. Evropski parlament u svojoj analizi politike Komisije ocenjuje da upravo ove dve zemlje predstavljaju najnaprednije zapadnobalkanske kandidate, dok se istovremeno ubrzava i proces Ukrajine i Moldavije.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Zbog toga je pritisak na Brisel drugačiji nego ranije. Ako kandidat počinje da se približava članstvu, i EU mora da bude spremna da ga primi.
Proširenje menja i zemlje kandidate i samu EU
Tu dolazimo do možda najvažnijeg dela nove faze proširenja. Pre-enlargement policy reviews neće biti još jedan dokument sa spiskom reformi koje treba da sprovedu zemlje kandidati. Njihov cilj je da pokažu šta sama Evropska unija treba da prilagodi kako bi bila spremna za veći broj članica.
Fon der Lajen je još 2023. najavila ovakvo preispitivanje evropskih politika, ali je pitanje u međuvremenu dobilo novu težinu. Ako EU želi da se proširi, mora da odgovori i na praktična pitanja, kako će funkcionisati institucije, kako će se donositi odluke i kako će izgledati evropski budžet u Uniji sa više članica.
Zato će dokument biti važan i trebalo bi da pokaže da li je EU spremna da se menja istovremeno dok se širi.
Još jedna stvar menja sliku. Kada se govori o budućem proširenju, više se ne govori samo o Zapadnom Balkanu. Crna Gora i Albanija ubrzavaju pregovore, dok su Ukrajina i Moldavija otvorile novu fazu svog evropskog puta.
Buduća EU zato neće biti samo brojnija. Biće i geopolitički drugačija.
Rat u Ukrajini dodatno je promenio način na koji Brisel posmatra proširenje. Evropski parlament ga sve više opisuje kao deo šire evropske strategije bezbednosti i odgovora na novu geopolitičku realnost, uz upozorenje da zastoj u procesu ostavlja prostor za uticaj drugih aktera. Istovremeno, osnovni kriterijumi ostaju isti: vladavina prava, demokratske institucije i sprovođenje reformi.
Drugim rečima, evropsko proširenje danas ima dva paralelna pravca - zemlje kandidati moraju da se reformišu i ispune uslove za članstvo, a EU mora da se pripremi da ih primi.
Šta Zapadni Balkan očekuje od Fon der Lajen?
Očekivanja u regionu su različita, ali zajednička tačka je jasnija evropska dinamika.
Crna Gora želi da svoju pregovaračku prednost pretvori u završetak procesa. Albanija očekuje da joj se potvrdi status jednog od predvodnika. Severna Makedonija želi da ponovo pokrene proces koji je dugo bio opterećen političkim preprekama. Kosovo očekuje konkretnije približavanje evropskim strukturama, dok Srbija i Bosna i Hercegovina ostaju deo šire slike proširenja, sa sopstvenim političkim i reformskim izazovima.
Fon der Lajen zato ne dolazi u region samo sa porukom "nastavite reforme". Dolazi sa porukom da EU želi da vidi rezultate i da je spremna da odgovori na njih.
Šta EU očekuje od Balkana?
Druga strana priče je jednako važna. Brisel od regiona očekuje da sada, kada je evropski zamah veći, ne izgubi politički fokus.
To znači vladavinu prava, funkcionalne institucije, borbu protiv korupcije, nezavisno pravosuđe, slobodne medije i usklađivanje sa evropskim pravilima. Komisija je ove godine dodatno naglasila vezu između vladavine prava, demokratije, bezbednosti i ekonomskog prosperiteta.
U tom smislu, evropska perspektiva nije nagrada koja se dobija političkom odlukom. Ona je proces u kojem se napredak meri. I upravo zato je važna nova ideja mapa puta za najnaprednije kandidate.
Fon der Lajen je u Tirani poručila da će Komisija predstaviti mape puta koje treba da pokažu šta zemlje kandidati treba da urade, do kada i kakav napredak treba da usledi.
Šta se očekuje nakon obilaska Zapadnog Balkana?
Upravo zato se pažnja sada pomera sa Balkana ka Briselu. Nakon diplomatske turneje Fon der Lajen očekuje se predstavljanje pre-enlargement dokumenta, a potom i šira rasprava o budućnosti proširenja. Prema informacijama objavljenim u Briselu, dokument bi trebalo da posluži kao osnova za stratešku raspravu evropskih lidera sredinom oktobra.
Drugim rečima, pitanje se sada pomera sa toga "koliko su zemlje kandidati spremne" na pitanje "koliko je spremna sama Evropska unija".
Balkan čeka konkretne korake, EU spremnost za proširenje
Zato je suština ovog trenutka jednostavna. Zapadni Balkan od Brisela očekuje da evropska perspektiva postane konkretna.
Brisel od Zapadnog Balkana očekuje da tu perspektivu pretvori u reforme, dok EU mora da bude spremna za proširenje koje već godinama najavljuje.
Ako 6. oktobra budu predstavljeni pre-enlargement policy reviews, biće to važan korak upravo zato što će pokazati da se priprema za proširenje više ne odnosi samo na zemlje kandidate. Komisija je još 2024. naglasila da veća Unija podrazumeva promene u četiri ključne oblasti - vrednostima, politikama, budžetu i upravljanju.
Drugim rečima, za članstvo se ne priprema samo Zapadni Balkan.
(EUpravo zato.rs)
