Dok zemlje Zapadnog Balkana, ali i Ukrajina debatuju o tome ko će prvi ući u Evropsku uniju, jedno ostrvo bi moglo sve da nas pretkne.
Građani Islanda će na referendumu 26. avgusta glasati da li treba ponovo otvoriti pregovore o članstvu u EU.
Poslednji put kada su Rejkjavik i Brisel pokušali da postignu dogovor, pre više od deset godina, pregovori su zaustavljeni zbog sporova oko ribarskih prava. Dve strane nisu mogle da se usaglase oko Zajedničke ribarske politike EU, koja bi od Islanda zahtevala da da pristup svojim ribolovnim područjima omogući i drugim članicama Unije. Ribarska industrija čini oko 40 odsto islandskog izvoza, zbog čega su Islanđani tradicionalno oprezni i ne dopuštaju brodovima EU tako lako da love u njihovim vodama.
Međutim, sada je Brisel zauzima znatno pomirljiviji stav. Evropski komesar za ribolov, Kostas Kadis, nedavno je izjavio za "Financial Times" da je Evropska unija otvorena za različita rešenja i da je spremna da razgovara o izuzecima kada su u pitanju riblji fondovi i modeli njihove raspodele.
Eirikur Bergman, profesor politike na Univerzitetu Bifrost, rekao je za "The European Correspondent" da je ovaj novi ton u skladu sa željom EU da ostvari "uspešan primer proširenja" nakon dugih i komplikovanih pregovora sa drugim kandidatima za članstvo.
"Kroz Evropski ekonomski prostor (EEA) već dugo učestvujemo u evropskim integracijama. Ulazak Islanda u EU danas bio bi relativno jednostavan za obe strane", rekao je Bergman.
Island ima peti najveći BDP po stanovniku na svetu, a oko 8 odsto tog BDP-a stvara ribarska industrija, koja učestvuje sa približno 2 odsto u ukupnom svetskom ulovu divlje ribe. Zbog toga je Island privlačan evropskom bloku.
Strateški položaj Islanda veoma važan
Prema Bergmanu, još jedan razlog zbog kojeg EU pokazuje veću fleksibilnost jesu odbrana i bezbednost. Zbog strateškog geografskog položaja Islanda, u blizini Arktika i Rusije, Evropska unija vidi korist u tome da se ta teritorija nađe unutar njenog okvira.
Kao jedan od osnivača NATO-a, Island je u procepu. Kako se Sjedinjene Američke Države postepeno povlače iz nekih bezbednosnih obaveza, ostrvo mora da razmotri mogućnost da će morati više da se oslanja na Evropsku uniju, za koju Bergman smatra da će pre ili kasnije postati i vojna i odbrambena unija.
Ukoliko Island odluči da pristupi EU, ribarska prava biće jedno od tri ključna pitanja, uz eventualno uvođenje evra i teme bezbednosti i odbrane.
"Islanđani su oduvek strahovali da bi mogli da izgube kontrolu nad svojim ribarskim resursima, pa će svaki znak značajnije fleksibilnosti po tom pitanju sigurno pomoći da se poveća podrška makar za ponovno otvaranje pregovora", objasnio je profesor.
Prema poslednjim istraživanjima javnog mnjenja, oko 47 odsto građana Islanda protivi se ulasku u EU, dok ga podržava približno 40 odsto.
"Oduvek sam govorio da pitanje članstva u EU nije samo stvar proračuna i koristi. U ovom trenutku ono je više egzistencijalno pitanje. Pitanje je šta će Island smatrati svojim domom", poručio je Bergman.
Godinama su Islanđani bili skoro ravnomerno podeljeni kada je reč o članstvu u EU: približno trećina je bila za, trećina protiv, a trećina neodlučna, iako su se ti odnosi povremeno menjali. U poslednje vreme, međutim, primetan je rast podrške desničarskim partijama koje se protive članstvu u EU.
"Bregzit ne treba imitirati"
Ministarka spoljnih poslova Islanda, Porgedur Katrin Gunarsdotir, izjavila je da strahuje da bi njena zemlja mogla da doživi "nešto poput Bregzita" na predstojećem referendumu o Evropskoj uniji, upozoravajući na dezinformacije, strano mešanje i uticaj veštačke inteligencije.
Gunarsdotir je optužila pojedince i grupe iz zemlje i inostranstva za širenje straha, navodeći da je Island izložen dezinformacijama i retorici preuzetoj "iz priručnika Najdžela Faraža", misleći na britanskog političara koji je najviše zaslužan za izlazak Velike Britanije iz EU.
Ona je upozorila da bi referendum mogao da postane i meta Rusije i drugih "aktera koji nastoje da negativno utiču na javnu raspravu". Strano mešanje i širenje dezinformacija mogli bi, prema njenim rečima, da utiču na konačan ishod glasanja.
"Plašim se da bismo mogli da doživimo Bregzit. To bi, iz moje perspektive, bio prilično opasan put, jer su zagovornici Bregzita iznosili razne neistine", izjavila je za Gardijan i kao primer navela sporne podatke koje je kampanja za izlazak iz EU koristila o tome koliko je novca Ujedinjeno Kraljevstvo navodno uplaćivalo Evropskoj uniji.
Kako je istakla, Bregzit bi trebalo da bude primer kako ne treba voditi političku kampanju, a ne nešto što treba imitirati.
"Ništa od onoga što su obećavali zapravo nije ostvareno niti sprovedeno", rekla je.
Islandska koaliciona vlada, koju čine stranke levog centra, kao i proevropska Liberalna reformistička partija, na čijem čelu je upravo ministarka, iznenadila je mnoge kada je u martu najavila da će referendum o EU biti održan 29. avgusta.
Odluka je delom bila podstaknuta pretnjama Sjedinjenih Američkih Država, dugogodišnjeg bliskog saveznika Islanda, da žele silom da preuzmu kontrolu nad najbližim susedom Islanda, Grenlandom.
"Iz moje perspektive, međunarodni poredak koji je decenijama predstavljao osnovu naše bezbednosti i prosperiteta nalazi se pod ozbiljnim pritiskom. Svet se dramatično promenio, pa je pitanje Grenlanda svakako uticalo na našu odluku", rekla je.
Dodala je da se stara savezništva danas stavljaju na probu, dok se trgovina sve češće koristi kao političko oružje.
Ipak, naglasila je da odnosi Islanda i SAD ostaju snažni i da Island istovremeno proširuje mrežu svojih savezništava.
"Članstvo Islanda u Evropskoj uniji nije u suprotnosti sa dobrim odnosima sa Sjedinjenim Državama. Jedno ne isključuje drugo"; istakla je.
(EUpravo zato/The European Correspondent/Guardian)
