- Fon der Lajen je otvorila mogućnost da Kanada postane prva 'pridružena članica' EU, ali taj status ne postoji u ugovorima Unije i nije isto što i pridruživanje Zapadnog Balkana ili Ukrajine.
- Predlog se tumači kao nova kategorija bliskog partnerstva zasnovana na članu 217, uz dublju saradnju u energetici, odbrani, veštačkoj inteligenciji i trgovini, bez kanadskog prava glasa i preuzimanja celog acquis-a.
Ursula fon der Lajen je u ovogodišnjem govoru o stanju Unije otvorila vrata tome da Kanada postane prva "pridružena članica" Evropske unije. Najava je privukla mnogo pažnje upravo zato što takav status danas ne postoji u ugovorima EU, a predsednica Komisije nije objasnila šta bi on konkretno podrazumevao.
Otuda i dosta zabune, izraz podseća i na sporazume o pridruživanju koje imaju države Zapadnog Balkana i na ovogodišnju nemačku ideju o "pridruženom članstvu" Ukrajine, iako nijedan od ta dva modela zapravo ne odgovara onome što se sada nudi Kanadi.
Da bi se razumelo šta predlog može da znači u praksi, korisnije je zato prvo razjasniti šta on nije, a zatim pogledati šta su fon der Lajen i kanadski premijer Mark Karni već stavili na sto.
Šta se ovim predlogom ne nudi
Pre svega, ovo nije nova verzija Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju (SSP). Sve države Zapadnog Balkana zaključile su takve sporazume sa EU tokom poslednje dve i po decenije. Kao nešto što je Srbija sa EU potpisala 2008. godine, uspostavlja politički dijalog sa Unijom, postepeno usklađivanje sa pravilima EU i zonu slobodne trgovine.
U tom kontekstu, kao što Tanja Miščević ističe u svojoj knjizi, pridruživanje EU je takav ugovorni odnos koji "državama nečlanicama daje mogućnost da, bez stupanja u članstvo organizacije, poseduju neka prava koja su inače dostupna samo članicama“.
Posetite EUmeter, platformu za praćenje napretka i procenu nivoa pripremljenosti Republike Srbije i ostalih zemalja kandidata u procesu pristupanja Evropskoj uniji.
Kako dodaje, pridruživanje podrazumeva i proces priprema država za buduće članstvo, kroz preuzimanje određenih pravila, standarda koji će joj pomoći prvenstveno da bude deo jedinstvenog, unutrašnjeg tržišta, ali i da preuzme druge obaveze koje proizlaze iz članstva u Uniji.
Upravo je tu ključna razlika sa Kanadom. Član 49 Ugovora o EU omogućava članstvo evropskim državama, pa Kanada po sadašnjim pravilima ne može jednostavno da krene putem pristupanja čak i kada bi to želela. Istovremeno, trgovinska komponenta SSP-a za nju ne bi predstavljala veliku novinu, jer kroz CETA EU i Kanada već imaju sporazum o slobodnoj trgovini.
Nije reč ni o modelu koji je nemački kancelar Fridrih Merc u maju 2026. godine ponudio Ukrajini. Njegov predlog "pridruženog članstva" zamišljen je kao nova vrsta statusa koja bi podrazumevala privremeni korak na već postojećem putu ka punopravnom članstvu. Kako je obrazložio, Ukrajina bi nastavila pristupne pregovore, ali bi u međuvremenu bila mnogo direktnije uključena u institucije i politike Unije.
Prema pismu nemačkog kancelara, to bi moglo da znači prisustvo na sastancima Evropskog saveta i Saveta EU bez prava glasa, pridružene predstavnike u Evropskoj komisiji i Evropskom parlamentu bez glasanja, pristup pojedinim budžetskim programima koji su rezervisani za članice, kao i političku primenu klauzule uzajamne pomoći iz člana 42(7).
Ideja, dakle, nije bila alternativa članstvu već način da kandidat pre formalnog pristupanja dobije deo koristi koje se sa članstvom obično povezuju, uz zaštitne klauzule i mogućnost povlačenja pogodnosti u slučaju nazadovanja. S obzirom da je to model koji je posebno krojen za Ukrajinu, kojoj je data perspektiva članstva ali koja je jako daleko od postizanja tog cilja, on nema nikakve sličnosti sa onim što se nudi Kanadi, kao što nije važeći ni za države Zapadnog Balkana.
Kako bi novi status mogao da izgleda
Ako se uzmu u obzir specifičnosti termina pridruživanje u kontekstu Zapadnog Balkana, a onda u poslednje vreme u novom svetlu i Ukrajine, treba obratiti pažnju da ovaj termin ima sasvim treće značenje za Kanadu. Prema tome, "pridruženo članstvo" koje se ovoj severnoameričkoj državi nudi treba posmatrati kao politički naziv za novu, do sada nepostojeću kategoriju veoma bliskog partnerstva.
Suštinski, ta vrsta saradnje bila zasnovana na članu 217 Ugovora o funkcionisanju EU, koji dopušta Uniji da sa trećim državama uspostavi uzajamna prava i obaveze, zajedničko delovanje i posebne procedure za uređenje budućih obaveza. Taj član, za razliku od onog koji se odnosi na proširenje, nema limite koji se odnose na teritorijalnost odnosno na potrebu da se radi o evropskoj državi sa kojom se stupa u specifičan odnos.
Karni je u Evropskom parlamentu već naznačio sadržaj i to dublju saradnju u kritičnim sirovinama, odbrambenoj industriji, energiji, veštačkoj inteligenciji, svemiru i platnim sistemima, gotovo neometanu digitalnu trgovinu robom van poljoprivrede i širokim spektrom usluga, više mobilnosti mladih, kao i kanadsko učešće u Erasmus+ i narednoj generaciji programa Horizon.
Suština bi bila selektivna integracija tamo gde se interesi poklapaju, bez kanadskog prava glasa u institucijama i bez obaveze da Otava preuzme čitav acquis odnosno pravne tekovine EU.
Ipak, verovatno je važnije zašto se ova ideja pojavila baš sada nego kako će se na kraju zvati. Karni je još u Davosu početkom godine tvrdio da se svet nalazi u periodu "preloma", u kojem srednje sile više ne mogu da pretpostave da će ih postojeći poredak ili tradicionalni savezi automatski zaštititi.
Njegov odgovor nije bio stvaranje novog velikog bloka, već povezivanje država koje imaju dovoljno zajedničkih interesa i vrednosti da zajedno smanjuju zavisnost i povećavaju otpornost. U Strazburu je istu logiku pretočio u odnos sa EU: cilj nije samodovoljnost, već "kolektivna otpornost".
Šta god fon der Lajen i Karni na kraju podvedu pod pojam pridruženog članstva, predlog je zato pre svega pokušaj da se pokaže da EU i Kanada više ne žele da svoje partnerstvo ograničavaju dosadašnjim kategorijama saradnje. U tom pogledu, ideja je već proizvela prvi efekat: naterala je i Evropu i širu javnost da ozbiljno razgovaraju o tome kako bi takav novi krug partnerstva mogao da izgleda.
(EUpravo zato.rs)
