Kipar je danas zvanično završio predsedavanje Savetom Evrope, koje će od sutra preuzeti Irska. Na šestomesečni mandat ove zemlje osvrnula se predsednica Evropske komisije, Ursula fon der Lajen, koja je predsedniku Nikosu Hristodulidisu čestitala i poručila da je iza njih veliki uspeh.
"Čestitam, dragi Nikose. Predsedavanje Kipra bilo je pravi uspeh. Unapredili ste našu agendu EU, od konkurentnosti do proširenja. U inostranstvu ste izgradili mostove sa našim partnerima na Bliskom istoku u ključnom trenutku", poručila je fon der Lajen.
Kipar je tokom svog predsedavanja nastojao da zadrži fokus Evropske unije na nekoliko paralelnih, ali međusobno povezanih prioriteta - jačanju evropske konkurentnosti, nastavku institucionalnih i političkih rasprava o dugoročnom budžetu Unije, kao i oživljavanju politike proširenja, koja je u prethodnim godinama bila u drugom planu, a u poslednjem periodu ponovo dobija na značaju.
U ekonomskom delu agende akcenat je bio na potrebi jačanja otpornosti evropske privrede u uslovima globalnih tenzija, industrijske konkurencije sa drugim velikim ekonomskim blokovima i izazova u energetskom sektoru.
U tom okviru, razgovori o budućem višegodišnjem finansijskom okviru EU ostali su jedan od najosetljivijih i najkompleksnijih procesa, budući da se u njima ukrštaju interesi država članica koje različito doprinose i različito zavise od evropskih fondova.
Spoljnopolitički segment kiparskog predsedavanja bio je posebno obeležen naglaskom na južno susedstvo Evropske unije i region Bliskog istoka. Kipar je, kao mediteranska država članica, nastojao da podstakne aktivniju ulogu EU u stabilizaciji odnosa u tom delu sveta, kao i jačanju dijaloga sa ključnim partnerima u regionu, u trenutku pojačanih geopolitičkih napetosti.
Kada je reč o politici proširenja, tokom kiparskog mandata vidljivo je vraćanje te teme u fokus evropske agende, uz sve češće isticanje potrebe da se proces učini efikasnijim i politički kredibilnijim. Ipak, konkretni pomaci ostaju ograničeni zbog različitih stavova država članica o dinamici i obimu budućeg proširenja.
Upravo te otvorene teme prelaze u ruke Irske, koja od 1. jula preuzima predsedavanje Savetu EU. Irska u novi mandat ulazi u trenutku kada se istovremeno vode intenzivni pregovori o višegodišnjem budžetu, kada se razmatra jačanje evropske konkurentnosti, ali i kada je proširenje ponovo visoko pozicionirano na listi političkih prioriteta.
Za Dablin će ključni izazov biti da doprinese napretku u budžetskim pregovorima, koji tradicionalno predstavljaju najosetljiviji deo evropske politike, ali i da zadrži kontinuitet u raspravama o proširenju, uključujući zemlje Zapadnog Balkana i istočnog partnerstva, koje se u evropskim institucijama sve češće posmatraju u širem geopolitičkom kontekstu.
Na taj način, irsko predsedavanje se nadovezuje na kiparski mandat, ali i preuzima niz otvorenih i politički zahtevnih tema koje će u narednom periodu oblikovati smernice rada Evropske unije.
(EUpravo zato.rs)
