Napredak zemalja kandidata ka članstvu u Evropskoj uniji trebalo bi da zavisi od ispunjavanja jasno definisanih kriterijuma i sprovođenja reformi. Međutim, dosadašnji tok proširenja pokazuje da na dinamiku pristupnih pregovora često utiču i politički odnosi unutar same Evropske unije.
Crna Gora, koja prednjači u usvajanju pravnih tekovina EU, mogla bi da završi pristupne pregovore do kraja 2026. ili početkom 2027. godine. Albanija, iako manje odmakla u reformama, ostvaruje postojan napredak i želi da zaključi pregovore do kraja 2027. godine.
Moldavija i Ukrajina, koje su nedavno otvorile pregovore u okviru Klastera 1 ("Osnove"), koji obuhvata demokratsko upravljanje i nezavisnost pravosuđa, imaju još mnogo posla u poređenju sa većinom zemalja Zapadnog Balkana, iako je Moldavija ostvarila značajan napredak od 2023. godine, pokazuje analiza instituta Bruegel koja je ispitivala u kojoj meri su reforme, a u kojoj politički faktori određivali napredak zemalja kandidata.
Srbija, koja je 2020. godine imala sličan rezultat u reformama kao Crna Gora, od tada beleži zastoj, a zbog poruka o stanju demokratije, vladavine prava i neusaglašenost sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU, došlo se do toga da pristupni pregovori praktično stagniraju još od decembra 2021. godine.
Istovremeno, u Evropskoj uniji vodi se rasprava o mogućim promenama načina donošenja odluka u slučaju budućih proširenja, uključujući i pitanje ograničavanja prava veta za nove članice.
Predsednica Odbora za evropske integracije Skupštine Srbije Elvira Kovač ocenjuje da bi oduzimanje prava veta isključivo novim članicama bilo diskriminatorno i da bi stvorilo "članstvo drugog reda".
"O eventualnom prelaznom modelu može se razgovarati ukoliko bi on omogućio brži pristup jedinstvenom tržištu i ekonomskim koristima, ali krajnji cilj mora ostati punopravno članstvo sa istim pravima i obavezama kao i ostale države članice EU. Za Srbiju je najvažnije da nastavi reforme, uz jasne, predvidive i jednake uslove pristupanja za sve kandidate," rekla je za EUpravo zato.
Šta pravi zastoj u pristupnim pregovorima?
Kod mnogih zemalja kandidata napredak ili zastoj u pristupnim pregovorima uglavnom prati njihov napredak u usvajanju pravnih tekovina EU, ali ne uvek, pokazuje analiza koju je objavio Bruegel.
Severna Makedonija, koja je status kandidata dobila još u decembru 2005. godine i ima relativno dobar rezultat u sprovođenju reformi, nije uspela da pređe fazu skrininga pravnih tekovina. Najpre je Grčka, a potom Bugarska, blokirala otvaranje pristupnih pregovora zbog istorijskih pitanja koja nisu bila povezana sa reformama neophodnim za članstvo u EU.
Veći stepen integracije Evropske unije i razvoj njenih institucija u odnosu na prethodne talase proširenja učinili su proces usvajanja pravnih tekovina zahtevnijim nego ikada ranije.
Zbog toga je od ključnog značaja da pristupni pregovori budu zasnovani na ostvarenim rezultatima i zaštićeni od pokušaja država članica EU da ih koriste za ostvarivanje svojih unutrašnjopolitičkih ciljeva ili za rešavanje bilateralnih sporova sa kandidatima o pitanjima koja nisu povezana sa procesom pristupanja.
Ukidanje pravila jednoglasnosti u odlukama koje se odnose na proširenje i njegovo zamenjivanje kvalifikovanom većinom predstavljalo bi dobar početak.
(EUpravo zato.rs)
