Evropska komisija priprema planove da zemljama kandidatima omogući određene ekonomske pogodnosti i pre nego što postanu punopravne članice Evropske unije, dok evropske vlade traže načine da ubrzaju proces proširenja, a da pritom ne snize kriterijume za prijem.
Ovi predlozi deo su nastojanja Komisije da uvede model "postepene integracije", kojim bi zemlje kandidati bile nagrađivane većim pristupom Evropskoj uniji kako budu sprovodile reforme, i to dok se njihovi zahtevi za članstvo još razmatraju, navela su dva zvaničnika upoznata s internim razgovorima.
Među pogodnostima o kojima se raspravlja nalaze se pristup pojedinim programima finansiranja EU, povlašćeni trgovinski aranžmani i delimičan pristup jedinstvenom tržištu pre samog pristupanja Uniji. Konačan paket bio bi prilagođen napretku svake pojedinačne zemlje kandidata.
Cilj je da se zemlje kandidati održe na evropskom putu tako što će dobiti podsticaje za sprovođenje politički teških reformi, čak i ako je punopravno članstvo udaljeno još nekoliko godina.
Za razliku od ranijih ideja o takozvanom "obrnutom proširenju", koje su predviđale da zemlje dobiju politička prava pre završetka pristupnog procesa (što su države članice odbacile), koncept postepene integracije nudio bi ekonomske pogodnosti slične članstvu, ali bez formalnog ulaska u EU dok zemlje ne ispune sve uslove.
Ovaj predlog već ima znatno veću političku podršku nego prethodni. Francuska i Nemačka, dve najuticajnije članice EU, ranije su podržale slične modele "članstva u lakšoj verziji" za zemlje čiji će pristupni proces trajati duže, a zvaničnici veruju da će ovakav pristup biti prihvatljiviji državama članicama nego prethodne ideje.
"Mora postojati određena paralelna, ali neophodna ekonomska integracija. Princip više za više već se pokazao uspešnim i trebalo bi ga primeniti kako bi se podržale one zemlje kandidati koje ostvaruju bolji napredak od drugih," rekao je litvanski poslanik u Evropskom parlamentu Petras Auštrevičius, autor strategije Evropskog parlamenta za proširenje.
Evropska komisija će zatražiti podršku država članica za ovu inicijativu, a zvaničnici se nadaju da će evropski lideri odobriti rad na širem okviru na sastanku Evropskog saveta u oktobru ili decembru.
Prema planu, pristup pogodnostima odobravao bi se pojedinačno, u zavisnosti od toga koliko je neka zemlja uskladila svoje zakonodavstvo s pravilima EU i koliko je reformi sprovela. To bi predstavljalo značajnu promenu u odnosu na sadašnji sistem, prema kojem je većina pogodnosti rezervisana isključivo za punopravne članice.
Predlozi dolaze u trenutku kada se evropske vlade uglavnom slažu da proces proširenja mora biti ubrzan, posebno zbog rata Rusije protiv Ukrajine, ali i dalje zaziru od prijema država koje nisu u potpunosti spremne. Zato Brisel pokušava da ubrza proces, uz uvođenje jačih zaštitnih mehanizama kako bi umirio skeptične članice.
Ovakav pristup ima za cilj i da zemlje poput Ukrajine, čiji će proces pristupanja verovatno trajati godinama uprkos snažnoj političkoj podršci, ostanu potpuno uključene u evropski proces bez obećanja brzog članstva.
Kako je rekao jedan zvaničnik, zemlje bi morale postepeno da "izgrade" pristup pogodnostima sprovođenjem reformi, čime bi se ublažile bojazni država članica koje ne žele da zemlje van EU prerano dobiju privilegije članstva.
Nakon sastanka sa moldavskim zvaničnicima u ponedeljak, Evropska komisija saopštila je da će raditi istovremeno na pristupanju Moldavije i na "produbljivanju postepene integracije Moldavije u Evropsku uniju". Moldaviji je već ponuđen pristup Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA), sistemu rominga EU i programima kulturne podrške.
Zbog zastoja u širim reformama proširenja, napredak je i dalje ograničen. Iako su lideri EU na samitu u Crnoj Gori ranije ovog meseca ocenili da pristupni proces mora biti ubrzan, razgovori o konkretnim načinima za to od tada su izgubili zamah.
Zapadni Balkan pred vratima EU
Evropska unija trenutno ima devet zvaničnih zemalja kandidata. Crna Gora se smatra glavnim favoritom za naredno članstvo, dok su Ukrajina i Moldavija već otvorile pristupne pregovore. Zahtevi drugih zemalja, među kojima su Srbija, Turska i Gruzija, nalaze se u zastoju.
Iako je cilj postepene integracije da pristupanje učini privlačnijim, i Ukrajina i Crna Gora protivile su se konceptu "članstva u lakšoj verziji" koji su zagovarale Francuska i Nemačka, uz obrazloženje da on ne sme postati zamena za punopravno članstvo.
Pošto raniji predlozi Evropske komisije o "obrnutom proširenju" nisu dobili podršku država članica, evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da je sada na nacionalnim vladama da odluče kako će se rasprava dalje razvijati.
Nemački kancelar Fridrih Merc jedan je od lidera koji zagovaraju alternativne pristupe i nameravao je da ovu temu pokrene na prošlonedeljnom samitu Evropskog saveta. Međutim, zbog prekoračenja predviđenog vremena za dnevni red nije bilo prostora za ozbiljnu raspravu, navela su tri zvaničnika. Očekuje se da će se lideri ovoj temi vratiti na sastanku u oktobru.
Jedan diplomata uključen u pregovore rekao je da zvaničnici pokušavaju da nadoknade "izgubljenu deceniju" reformi proširenja, istovremeno prevazilazeći otpor država koje insistiraju da zemlje kandidati sprovedu suštinske reforme pre ulaska u Evropsku uniju.
(EUpravo zato.rs)
