- Marta Kos predlaže da nove članice EU privremeno odustanu od prava veta, uz mogućnost suspenzije glasanja ako nazaduju u vladavini prava ili ugroze interese Unije.
- Nacrt reforme predviđa i da EU može privremeno uskratiti finansijska sredstva novoj članici, uz zaštitne klauzule i 'ručnu kočnicu' za sporna pitanja.
- Za veću Uniju planiraju se brže odluke kvalifikovanom većinom, manji broj komesara i rotacija u institucijama EU.
Nove članice Evropske unije trebalo bi po prijemu da se odreknu prava veta na odluke koje se u Uniji donose konsenzusom, a postoji i mogućnost da im se uskrate finansijska sredstva ako nazaduju u oblasti vladavine prava ili ugrožavaju interese Unije, piše u predlogu reformi procesa proširenja EU u koji je uvid imao berlinski portal table.media.
Prema njihovom pisanju nacrt reforme predviđa da bi se nova članica na određeni period mogla odreći prava veta, a takva obaveza bila bi definisana posebnom deklaracijom koja bi pratila ugovor o njenom pristupanju Evropskoj uniji.
Predložene reforme uključuju i dodatne mehanizme zaštite za nove članice koje bi pokazale ozbiljno nazadovanje. U takvim slučajevima EU bi mogla, u vremenski ograničenom periodu, da suspenduje ili ograniči finansijska sredstva namenjena toj članici.
Prema nacrtu, takve mere mogle bi da budu uvedene ukoliko postoje jasni pokazatelji ili ozbiljan rizik od problema u oblasti vladavine prava, kršenja zajedničkih vrednosti EU, lošeg upravljanja evropskim fondovima ili ugrožavanja finansijskih interesa Unije.
Predviđeno je i da Evropska komisija može predložiti privremenu suspenziju prava nove članice da učestvuje u odlučivanju u Evropskom savetu i Savetu EU, što bi praktično značilo privremeno oduzimanje prava glasa, navodi table.media.
Nacrt reformi pripremila je komesarka EU za proširenje Marta Kos i u njemu se navodi da veća EU zahteva i brže i efikasnije odlučivanje. Kos planira da nacrt koji nosi nazov "Analiza politika pre proširenja" predstavi 30. septembra.
U okviru koraka kojima bi se ubrzalo odlučivanje u novoj, potencijalno znatno većoj EU, predviđeno je da se kad god je to moguće umesto konsenzusom, odluke donose kvalifikovanom većinom.
Dodaje se da je najjednostavniji način za to korišćenje takozvanih "pasarela" klauzula, odnosno korišćenje mogućnosti fleksibilnijeg odlučivanja bez izmene Ugovora o funkcionisanju EU, koji predviđa obavezno jednoglasno odlučivanje u spoljnoj i bezbednosnoj politici i određenim finansijskim pitanjima.
U nacrtu piše da bi to ojačalo sposobnost EU da odgovori na strateške izazove, uključujući i pitanja poput uvođenja sankcija, ljudskih prava, zajedničke bezbednosti i odbrane.
Ipak, i tu bi bila ugrađena "ručna kočnica" koja predviđa mogućnost neka članica sporno pitanje prosledi Evropskom savetu. Takođe, spominje se i mehanizam iz Janjine, koji predviđa koliki procentualno udeo u ukupnom stanovništvu EU, i udeo u broju članica EU je potreban da bi se blokirala neka odluka.
Komisija želi da pripremi i glavne institucije EU za novu, veću Uniju. Jedan od predloga je da broj članova Evropske komisije bude smanjen na dve trećine broja članica, što znači da ne bi kao do sada svaka zemlja imala svog evrokomesara.
Evropski savet bi trebalo da usvoji sistem rotacije koji bi odražavao demografsku i geografsku raznolikost. Za Evropski parlament, koji sada ima 720 poslanika, Marta Kos smatra da ima kapacitet da primi i veći broj poslanika, ali i ocenjuje da to neće biti zauvek tako.
Portal piše da je Evropska komisija prvobitno planirala da predstavi predlog reforme EU još pre godinu dana, ali da kasni zbog "delikatnog balansiranja između zabrinutosti sadašnjih država članica i osetljivosti potencijalnih budućih članica".
Očekuje se da se u govoru o stanju Unije, u sredu, 16. septembra, predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen osvrne i na pitanje kako EU treba da se pripremi za nove države članice, 13 godina posle poslednbjeg proširenja. Proširenje će biti tema i na oktobarskom samitu EU, kada se očekuju i izveštaji o napretku zemalja kandidata na evropskom putu.
(EUpravo zato.rs)
