Kada je 2022. godine Moldavija podnela zahtev za članstvo u Evropskoj uniji, malo ko je očekivao da će se ta mala postsovjetska država za samo četiri godine naći u redu sa kandidatima za članstvo koji su tu deceniju.
Zemlja koja je godinama bila sinonim za političku nestabilnost, korupciju i zarobljene institucije danas se nalazi u grupi kandidata sa kojima je Evropska unija otvorila pregovarački proces.
Poslednji korak načinjen je u junu ove godine, kada je otvoren prvi pregovarački klaster, a samo sedam dana kasnije, na samitu EU-Moldavija u Briselu, evropski lideri poslali su jasnu poruku da budućnost Kišinjeva vide unutar evropske porodice.
Predsednik Evropskog saveta Antonio Košta ocenio je da se samit održava u "istorijskom trenutku", nakon otvaranja prvog pregovaračkog klastera, poručivši da je proširenje geopolitički i strateški izbor za snažniju Evropu.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen naglasila je da je partnerstvo sa Moldavijom "bliže nego ikada", dok je predsednica Moldavije Maja Sandu poručila da je članstvo u EU strateški cilj države i garancija bezbednosti i prosperiteta.
Od zemlje pod stalnim kritikama do kandidata za članstvo
Moldavija je status kandidata dobila u junu 2022. godine, svega tri meseca nakon podnošenja zahteva. Međutim, evropski put nije bio bez prepreka.
Evropska komisija je u prethodnim izveštajima upozoravala na rasprostranjenu korupciju, snažan uticaj oligarha na institucije, slabosti pravosudnog sistema, politički pritisak na državne organe, nedovoljnu borbu protiv organizovanog kriminala i ranjivost na ruski politički i informacioni uticaj.
Posebno su zabrinjavali nasleđeni problemi iz perioda "zarobljene države", koji su godinama usporavali reforme.
Prekretnica je usledila nakon dolaska proevropske administracije predsednice Maje Sandu, koja je evropske integracije postavila kao centralni državni prioritet. Brisel je od tada počeo da beleži vidljive rezultate, posebno u oblasti pravosuđa i reforme javne uprave.
Vladavina prava - najteži ispit
Baš kao i kod država Zapadnog Balkana, najveći izazovi za Moldaviju nalaze se u oblasti vladavine prava.
Napredak je ostvaren kroz reformu pravosuđa i proces provere integriteta sudija i tužilaca, jačanje institucija za borbu protiv korupcije, mere protiv nezakonitog finansiranja političkih stranaka, usklađivanje zakonodavstva sa evropskim standardima, smanjenje uticaja oligarha na državne institucije i reformu javne uprave.
Evropska komisija je u godišnjim izveštajima ocenila da Moldavija ostvaruje stabilan napredak uprkos pritiscima izazvanim ratom u susednoj Ukrajini i pokušajima spoljnog mešanja.
Pregovori formalno otvoreni, prvi klaster već aktiviran
Evropski savet je krajem 2023. godine dao zeleno svetlo za otvaranje pristupnih pregovora, a prva međuvladina konferencija održana je u junu 2024. godine.
Tokom 2025. Moldavija je završila proces skrininga, odnosno detaljnog usklađivanja domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama Evropske unije. Taj proces trajao je nešto više od godinu dana i u Briselu je ocenjen kao izuzetno efikasan.
Novi iskorak napravljen je 15. juna 2026. godine, kada je na međuvladinoj konferenciji u Luksemburgu otvoren prvi pregovarački klaster "Temeljne vrednosti". U njemu se nalaze najosetljivije oblasti:
• vladavina prava;
• funkcionisanje demokratskih institucija;
• reforma javne uprave;
• osnovna prava;
• ekonomski kriterijumi.
U Evropskoj uniji upravo se ovaj klaster smatra najvažnijim, jer se prvi otvara, a poslednji zatvara.
Samit u Briselu potvrdio evropsku perspektivu
Na samitu EU-Moldavija održanom 22. juna u Briselu, predsednik Evropskog saveta Antonio Košta poručio je da je proširenje "strateški izbor za snažniju i bezbedniju Evropu" i istakao da je Unija čvrsto posvećena evropskom putu Moldavije.
Predsednica Evropske komisije Ursula fon der Lajen naglasila je da su odnosi EU i Moldavije "bliži nego ikada", dok je Maja Sandu ocenila da je članstvo u Evropskoj uniji najbolja garancija mira, stabilnosti i ekonomskog razvoja zemlje.
Samit je održan svega nekoliko dana nakon otvaranja prvog pregovaračkog klastera, što se u Briselu smatra simboličnom potvrdom da Moldavija spada među države koje najbrže napreduju u procesu proširenja.
Geopolitika ubrzala evropski put
Ruska agresija na Ukrajinu značajno je promenila pristup proširenju Evropske unije.
Brisel je poslednjih godina proširenje počeo da posmatra ne samo kao tehnički proces, već i kao pitanje bezbednosti i geopolitičke stabilnosti. Upravo zbog toga Moldavija, koja se nalazi između Ukrajine i Rumunije, dobila je dodatni strateški značaj.
Evropska unija je postala najveći trgovinski partner Moldavije. Više od polovine ukupne robne razmene zemlje danas se odvija sa državama članicama, a trgovinska razmena premašila je sedam milijardi evra.
Istovremeno, Brisel je značajno povećao finansijsku pomoć Kišinjevu, posebno u oblasti energetike, infrastrukture i otpornosti na hibridne pretnje.
Podrška građana ostaje visoka
Za razliku od pojedinih kandidata sa Zapadnog Balkana, podrška evropskim integracijama u Moldaviji ostaje snažna.
Na referendumu održanom u oktobru 2024. godine tesna većina građana podržala je unošenje evropskog opredeljenja u Ustav države, čime je članstvo u EU dobilo dodatni demokratski legitimitet.
Ipak, pred Moldavijom su i dalje brojni izazovi.
Borba protiv korupcije, reforma pravosuđa, jačanje institucija i zaštita od stranog političkog uticaja ostaju ključni uslovi za nastavak pregovora.
Ali, za razliku od perioda kada je zemlja bila predmet ozbiljnih kritika zbog zarobljenih institucija i nedostatka reformi, danas se u Briselu sve češće govori o Moldaviji kao o jednom od najboljih primera kako politička volja i konkretni rezultati mogu da ubrzaju evropski put.
Put od kandidature podnete u jeku rata 2022. godine do otvaranja prvog pregovaračkog klastera četiri godine kasnije pokazuje da proces proširenja više nije samo birokratski mehanizam, već i pitanje geopolitičkog opredeljenja. A prema porukama koje su se čule na samitu u Briselu, Evropska unija želi da Moldavija ostane među državama koje prve čekaju sledeći talas proširenja.
(EUpravo zato.rs)
