Kada je belgijski premijer Bart de Vever prošlog meseca na samitu Evropske unije odlučno odbio ideju da se Ukrajini odobri zajam za reparacije od 140 milijardi evra koristeći zamrznutu imovinu Centralne banke Rusije, požalio se da je izolovan kao jedini protivnik.
Na kraju krajeva, taj odvažni projekat se u potpunosti zasniva na sredstvima koja se nalaze u kompaniji "Euroclear", centralnom depozitorijumu hartija od vrednosti sa sedištem u Briselu, iako su saveznici iz Grupe sedam (G7) više puta naveli da raspolažu sa oko 300 milijardi evra zamrznutih ruskih državnih sredstava u svojim jurisdikcijama.
"Najdeblja kokoška je u Belgiji, ali ima i drugih koka okolo. O tome niko nikada ne govori", poručio je Belgijanac.
Zaista, niko ili skoro niko ne govori o tome, prenosi Euronews.
Postoji nekoliko država koje drže deo imovine Centralne banke Rusije.
U pitanju su Francuska, Luksemburg, Nemačka, Švajcarska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Sjedinjene Američke Države, Kanada, Japan i Australija - sve zemlje koje su uključene u međunarodne planove da oslabe ratnu mašineriju Kremlja i okončaju invaziju na Ukrajinu.
Ironično, najtačniji odgovori stigli su od dve zemlje koje se tradicionalno povezuju sa finansijskom netransparentnošću: Luksemburga i Švajcarske.
Prema nedavnom istraživanju Službe za istraživanje Evropskog parlamenta, Luksemburg drži između 10 i 20 milijardi evra ruske državne imovine. Međutim, u zajedničkom saopštenju ministri finansija i spoljnih poslova izneli su drastično drugačiji podatak: "Iznos imovine Centralne banke Rusije koja je trenutno zamrznuta u Luksemburgu manji je od 10.000 evra".
Švajcarska je, sa svoje strane, potvrdila da poseduje 7,45 milijardi švajcarskih franaka, odnosno oko 8 milijardi evra, ruske državne imovine, koja se čuva u komercijalnim bankama.
Švajcarska nije članica ni Evropske unije ni G7, pa nije obavezna da učestvuje u zajmu za reparacije, ali pomno prati čitav proces.
"Savezno veće će odrediti svoj stav uzimajući u obzir švajcarsko zakonodavstvo, međunarodno pravo, ciljeve spoljne politike Švajcarske, kao i očuvanje finansijske stabilnosti, kako bi se izbegle neželjene posledice po finansijska tržišta i buduće operacije centralnih banaka u međunarodnom finansijskom sistemu", navodi se u saopštenju.
Mnoge druge države su takođe izbegle da pruže precizne odgovore koliko zamrznutih ruskih sredstava poseduju.
Nemačka, za koju se procenjuje da ima manji deo zamrznutih sredstava, navela je da ne može da "otkrije obim ili lokaciju imovine Centralne banke Rusije" zbog propisa o zaštiti podataka i zakona o sankcijama Evropske unije.
Japan je takođe izbegao da se izjasni. Veruje se da ta zemlja drži između 25 i 30 milijardi evra ruske državne imovine, ali Tokio nikada nije zvanično potvrdio tu cifru. (De Vever tvrdi da Japan drži čak 50 milijardi.)
"Vlada Japana ne objavljuje podatke o detaljima ruske državne imovine koja se nalazi u Japanu, uključujući njihov iznos i lokacije. Stoga se uzdržavamo od komentara", navodi se u saopštenju.
Francuska je odbila da komentariše vrednost imovine koja se nalazi na njenoj teritoriji, iako je bivši ministar finansija Bruno Le Mer ranije izjavio da je njegova zemlja zamrzla 22,8 milijardi evra ruskih sredstava.
Ministarstvo finansija Sjedinjenih Država nije odgovorilo na upite medija.
Portal "Axios" je u septembru 2023. izvestio da je globalna radna grupa "Ruske elite, posrednici i oligarsi“ (REPO) pronašla oko 5,06 milijardi dolara (4,41 milijardu evra) ruske državne imovine raspoređene po američkom bankarskom sistemu.
Zakon ćutanja o ruskim sredstvima
Nedostatak transparentnosti na Zapadu oštro se razlikuje od otvorenosti u Belgiji.
"Euroclear" redovno objavljuje izveštaje o ruskoj državnoj imovini, njenom sastavu po valutama i ažuriranja o profitu koji generiše. Donosioci odluka, investitori, novinari i analitičari imaju pristup tim podacima.
Istina, "Euroclear", kao centralni "magacin" hartija od vrednosti, podleže strožim standardima transparentnosti i nadzora u poređenju sa privatnim bankama, gde su principi poverljivosti i zaštite klijenata gotovo svetinja.
Za sada, saveznici iz G7 ne mogu da pruže detaljan pregled ruske državne imovine, što predstavlja ozbiljan propust u kontekstu zajma za reparacije.
Evropska komisija, koja je izradila ambiciozni predlog o zajmu od 140 milijardi evra, više puta je izbegla da odgovori na pitanje da li bi mogla da se osloni i na izvore van "Euroclear"-a.
Dr Šimon Zareba, viši istraživač Poljskog instituta za međunarodne poslove (PISM), pokušao je da utvrdi tačnu lokaciju i vrednost sredstava Centralne banke Rusije. Njegov trud naišao je na iste prepreke kao i istraživanje medija.
"Tokom naših neformalnih razgovora sa predstavnicima pojedinih članica G7 i EU nismo dobili nikakve informacije o razlozima zbog kojih podaci o tačnoj veličini imovine nisu javno dostupni", rekao je Zareba.
Istraživač je osporio stav da bi objavljivanje tačnih podataka o imovini moglo da izloži zapadne kompanije, koje i dalje posluju u Rusiji, riziku od odmazdea, što je argument koji je i de Vever nedavno pomenuo.
"Uostalom, Rusija tačno zna gde su njena sredstva bila deponovana pre početka rata, kada su njena sredstva zamrznuta, i čiju privatnu imovinu bi mogla da cilja", dodao je.
Još jedna česta prepreka u potrazi za tim sredstvima jeste (retka) razlika između državne imovine, odnosno rezervi Centralne banke Rusije, i privatne imovine sankcionisanih ruskih pojedinaca, poput oligarha i biznismena.
Ujedinjeno Kraljevstvo je dobar primer za to.
S jedne strane, zemlja snažno podržava zajam za reparacije.
"Nikad se nešto ovako nije predlagalo"
"Sada je trenutak za međunarodnu akciju da se ruska zamrznuta državna imovina iskoristi za pomoć Ukrajini", napisala je ministarka spoljnih poslova Ivet Kuper za "The Times" i dodala: "Jer, iskreno, Rusija bi trebalo da plati za štetu koju nanosi Ukrajini".
S druge strane, London unosi zabunu oko toga koliku imovinu zaista poseduje.
Kraljevska kanadska konjička policija (RCMP) navodi da je Kanada "efikasno" zamrzla 185 miliona kanadskih dolara (114 miliona evra) ruske imovine i blokirala transakcije u iznosu od 473 miliona kanadskih dolara (291 milion evra). Ipak, "Euronews" nije dobio podatke o tome koliko od toga pripada Centralnoj banci Rusije, pa se razlika ne može utvrditi.
Australija, koja ima manji iznos, takođe je odbila da pruži detaljan pregled.
"Ne postoje tačne brojke. To treba posebno naglasiti. Pojedine države možda imaju predstavu, ili bi barem trebalo da imaju, o tome šta se tačno nalazi u okviru njihovih jurisdikcija, ali postoji vrlo malo javnog nadzora nad tim. Zbog toga se rasprava vodi u tako opštim okvirima", rekao je Frensis Bond, viši saradnik u advokatskoj kancelariji "Macfarlanes", specijalizovan za međunarodne sankcije.
"Nikada ranije nismo videli da se nešto ovako predlaže. Ovo je odgovor na situaciju koja se smatra potpuno izuzetnom i neuobičajenom. Zato su pravni, finansijski i politički rizici toliko veliki - jer nemamo jasan putokaz koji bi pokazao kako bi se sve to moglo da se odvija", zaključio je.
(EUpravo zato/Euronews)
