Pitanje proširenja Evropske unije i integracije Zapadnog Balkana našlo se visoko na agendi neformalnog sastanka lidera EU na Kipru. Koja su merila i važe li za sve podjednako analizirao je i češki premijer, Andrej Babiš, koji je bio jasan po tom pitanju - poručio je da odbija, kao i većina lidera članica Unije, dvostruke aršine u politici proširenja.
"Treba imati za sve iste aršine. Ako zemlje Zapadnog Balkana moraju da ispune pojedinačne uslove za ulazak onda mora da ih ispuni i Ukrajina. To je stav većine lidera - zahtevamo iste uslove za sve nove države članice", rekao je Babiš češkim novinarima.
Njegov stav donekle se poklapa sa nedavno objavljenom rezolucijom Evropskog parlamenta o proširenju EU, iz februara ove godine, gde se naglašava da proces proširenja mora ostati zasnovan na jedinstvenim i doslednim kriterijumima za sve kandidate, bez izuzetaka ili "prečica".
U dokumentu se ističe da se isti pristup mora primenjivati na sve države u procesu, uključujući Ukrajinu, Moldaviju i zemlje Zapadnog Balkana, čime se potvrđuje princip jednakog tretmana kandidata.
Takođe se naglašava da je kredibilitet politike proširenja Evropske unije direktno vezan za doslednu primenu merila i pristup zasnovan na zaslugama, gde svaka država napreduje isključivo u skladu sa ispunjavanjem reformskih i institucionalnih uslova.
Šta usporava proširenje EU na Zapadni Balkan?
U Briselu je održana diskusija (“Pretzels & Politics“) posvećena proširenju Evropske unije na Zapadni Balkan, tokom koje su učesnici upozorili na zastoje u procesu pristupanja i sve izraženija pitanja političke volje, demokratskih reformi i kredibiliteta evropske integracije.
Događaj, koji je organizovala kancelarija "Friedrich Naumann Foundation Europe" u Briselu, okupio je predstavnike civilnog društva i političke analitičare koji su razmatrali trenutni status procesa proširenja.
Direktorka organizacije CRTA iz Srbije, Vukosava Crnjanski, ocenila je tada da odgovornost za stagnaciju snose i vlade zemalja kandidata i institucije EU.
"Kao građanka zemlje kandidata, frustrirana sam jer ni vlade na Zapadnom Balkanu ni EU ne ispunjavaju svoje obaveze - prve u sprovođenju reformi, a druge u obezbeđivanju doslednog i kritičkog nadzora", navela je Crnjanski.
U kontekstu nove dinamike proširenja Evropske unije, komesarka za proširenje Marta Kos u intervjuu za The Parliament magazine ocenila je da EU nastoji da izvuče pouke iz ranijih talasa prijema novih članica, sa ciljem da se izbegnu postpristupni problemi u poštovanju osnovnih vrednosti.
Kako je tada istakla, proces proširenja je ponovo dobio na zamahu, pri čemu se Crna Gora i Albanija izdvajaju kao najnapredniji kandidati, uz očekivanja da bi Podgorica uskoro mogla zatvoriti sva pregovaračka poglavlja.
Kos je naglasila da se, upravo zbog iskustava iz prošlosti, sve više razmatraju dodatni mehanizmi kontrole kako bi se osiguralo da buduće članice i nakon ulaska dosledno poštuju evropske standarde. Istovremeno, proces proširenja ostaje snažno povezan sa političkom podrškom unutar same Unije, gde države članice imaju ključnu ulogu u određivanju tempa i konačnog ishoda pregovora sa zemljama Zapadnog Balkana.
(EUpravo zato.rs)
