U Strazburu je održana plenarna sednica na kojoj su evroposlanici raspravljali o izveštaju Evropskog parlamenta o strategiji proširena EU, čiji je poslanik iz Litvanije Petras Auštrevičius (Obnovimo Evropu).
Izveštaj o strategiji proširenja, u kojem se ističe da taj proces mora ostati zasnovan na zaslugama i da može podrazumevati zamrzavanje pregovora o pristupanju u slučaju nazadovanja, usvojen je u januaru u Spoljnopolitičkom odboru EP (AFET), a nakon rasprave usledilo je glasanje.
Izveštaj o strategiji proširenja EU usvojen je sa 385 glasova za, 147 protiv i 98 uzdržavnih.
"Proširenje jača bezbednost Evropske unije i sprečava destabilizaciju sivih geopolitičkih zona, a proces pristupanja mora ostati zasnovan na zaslugama, vrednostima i uslovljen reformama", piše u izveštaju koji je usvojio Evropski parlament, preneo je dopisnik EUpravo zato iz Strazbura.
U dokumentu se takođe navodi da proces proširenja podleže strogim uslovima, povezanim sa napretkom u ostvarivanju osnovnih principa proširenja - vladavine prava, uključujući borbu protiv korupcije i nezavisnost pravosuđa, demokratije i osnovnih vrednosti.
"Izveštaj ističe da proces mora ostati zasnovan na zaslugama i reverzibilan, pri čemu se zemlje procenjuju na osnovu poštovanja Kopenhaških kriterijuma i usklađenosti s pravnim tekovinama EU. Naglašava se da ne može biti prečica, posebno kada su u pitanju vrednosti i osnove, i da nazadovanje predstavlja razlog za zamrzavanje ili poništavanje pregovora o pristupanju" navodi se u dokumentu.
Šta piše u izveštaju?
Parlament je u izveštaju pozvao Evropsku komisiju da osnuje monitoring grupu za praćenje sprovođenja reformi u klasteru Osnove. Takođe se poziva da se uradi evaluacija politike proširenja kako bi se procenilo zašto su neke zemlje postigle ograničen napredak u donošenju ili sprovođenju zakona.
U izveštaju se ističe da bilateralna pitanja između država članica i zemalja kandidata ne bi trebalo da blokiraju proširenje EU ili ometaju napredak. Predlaže se uvođenje glasanja kvalifikovanom većinom umesto jednoglasnosti u međukoracima procesa proširenja, kao na primer prilikom odlučivanja o otvaranju i zatvaranju pregovaračkih klastera i poglavlja.
Evropski parlament smatra da je usklađenost sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU pokazatelj jasne geopolitičke orijentacije i spremnosti zemalja kandidata za članstvo i poziva na "jasnu uslovljenost u vezi sa angažovanjem sa geopolitičkim rivalima".
Savet za spoljne poslove se podstiče da pozove ministre zemalja kandidata koje su potpuno usklađene sa spoljnom i bezbednosnom politikom na svoje sastanke kao goste.
Parlament vidi proširenje kao "strateški odgovor na novu geopolitičku realnost" i "investiciju od najveće važnosti za bezbednost i stabilnost EU u uslovima ruske agresije protiv Ukrajine, kršenja granica, hibridnih napada i drugih neprijateljskih akcija protiv njenih suseda, kao i drugih zajedničkih geopolitičkih izazova".
U izveštaju se ističe da proširenje donosi koristi i sadašnjim i budućim članicama EU i da je cena neproširenja veća od cene samog proširenja, ocenjujući da bi neproširenje rizikovalo stvaranje geopolitičkih sivih zona podložnih zlonamernom uticaju zemalja van EU, posebno Rusije.
"U vreme geopolitičke nestabilnosti, proširenje zasnovano na zaslugama se smatra jednim od najjačih spoljnopolitičkih i geopolitičkih alata EU i ključnim pokretačem dugoročne bezbednosti, mira, stabilnosti i prosperiteta u Evropi", navodi se u izveštaju.
(EUpravo zato.rs)
