Police supermarketa prepune su proizvoda koji obećavaju energiju, zdravlje, vitalnost ili "prirodan ukus", dok istovremeno broj hroničnih bolesti širom sveta nastavlja da raste.
Gojaznost, dijabetes tipa 2, kardiovaskularne bolesti i poremećaji metabolizma sve češće se povezuju upravo sa načinom na koji moderna prehrambena industrija oblikuje naše navike u ishrani.
Ali problem nije samo u šećeru, soli ili skrivenim aditivima. Naučnici upozoravaju da način na koji biramo hranu često nema mnogo veze sa stvarnim nutritivnim kvalitetom proizvoda.
Boje i reči
Istraživači sa Univerziteta u Melburnu u svojoj studiji navode da se veliki deo odluka o kupovini donosi spontano, upravo u prodavnici, i to pod snažnim uticajem vizuelnog identita proizvoda. Kako je to moguće?
Naš mozak istovremeno obrađuje dve vrste signala. Sa jedne strane nalaze se stvarne osobine hrane: ukus, miris i tekstura. Sa druge, spoljašnji doživljaji: boja pakovanja, poruke na etiketi, ime brenda ili cena proizvoda.
Zbog toga se isti proizvod doživljava potpuno drugačije u zavisnosti od načina na koji je predstavljen. Jedan eksperiment otkrio je da su ispitanici bolje ocenili ukus čokolade kada je bila upakovana u ambalažu sa rečima koje asociraju na sreću, ravnotežu ili zajedništvo. Iako je sadržaj unutra bio identičan, emocionalna poruka sa omota promenila je doživljaj ukusa.
Psihologija boja igra jednako važnu ulogu. Intenzivne nijanse crvene, plave ili zelene često stvaraju utisak efikasnijeg ili kvalitetnijeg proizvoda. Naučnici upozoravaju da taj efekat ne utiče samo na naš izbor hrane, već i na proizvode povezane sa zdravljem, poput lekova ili dezinfekcionih sredstava.
Upravo zato stručnjaci smatraju da savremena epidemija hroničnih bolesti nije samo pitanje ličnog izbora ili manjka discipline. Ona je i posledica sofisticiranog sistema marketinga koji kombinuje neurologiju, psihologiju i dizajn kako bi uticao na naše prehrambene odluke.
(EUpravo zato/NG)
