Visoka predstavnica Evropske unije za spoljnu politiku, Kaja Kalas, izjavila je na konferenciji u Evropskom parlamentu u sredu da bi nove države članice trebalo da pristupe Evropskoj uniji do 2030. godine dodajući da je to "geopolitička odluka".
Međutim, rok 2030. je politički, a ne ugovorni, smatraju analitičari, navodeći da ne postoji ugovor koji ga nameće, niti mehanizam kojim bi se Brisel mogao smatrati odgovornim ako taj rok prođe bez ijedne nove članice.
Zapadnom Balkanuhttps://eupravozato.mondo.rs/tag312/Zapadni-Balkan/1 je na samitu u Solunu 2003. obećana evropska budućnost, a većina tih zemalja i dalje čeka, piše Brussels Signal.
Kalas je otvoreno rekla šta pokreće novi zamah.
"Globalni poredak se menja i bezbednost Evrope je sve više ugrožena", rekla je, a u njenom tumačenju, mnogi su shvatili da se proširenje ne zasniva na demokratiji ili prosperitetu, već na suprotstavljanju Rusiji.
To predstavlja značajan pomak u odnosu na raniju retoriku EU zasnovanu na vrednostima, kojom se godinama opravdavao proces pristupanja, proces koji od kandidata zahteva duboke reforme pravnih sistema, pravosuđa, medija i ekonomije pre prijema. Kada geopolitika postane glavni motiv, pitanja demokratskog legitimiteta, institucionalnih kapaciteta i fiskalnih posledica obično padaju u drugi plan.
"Male zemlje i dugo čekanje na članstvo"
Crna Gora pregovara o članstvu od 2012. godine. Otvorila je svih 33 poglavlja, od kojih je sedam privremeno zatvoreno. Evropska komisija smatra da bi pregovori mogli biti završeni do kraja 2026. godine, ali bi zatim usledila ratifikacija u svih 27 država članica, proces koji može trajati godinama.
Albanija je u poslednje vreme brže napredovala, otvorivši četiri klastera poglavlja od septembra 2024. godine. Obe zemlje Brisel navodi kao dokaz da proces funkcioniše, ali se isto tako mogu posmatrati kao dokaz koliko dugo traje.
Srbija je pregovore počela od 2014. godine. Od 35 poglavlja, 22 su otvorena, a samo dva privremeno zatvorena. Briselski portal podseća da Srbija nije uvela sankcije Rusiji, ali i da usklađenost spoljne politike Srbije sa EU iznosi 63 odsto, dok kod drugih kandidata prelazi 90 odsto.
Reakcija EU je nastavak dijaloga. Predlog Mađarske da se ubrzaju pregovori Srbije odbile su krajem 2024. Nemačka, Holandija i nordijske zemlje, ne da bi proces bio obustavljen, već da bi se jedna faza pauzirala. Pregovori su i dalje blokirani, ali pretpristupni fondovi i dalje pristižu.
Ukrajina, Gruzija i Moldavija
Ukrajina i Moldavija dobile su status kandidata u junu 2022, nekoliko nedelja nakon početka ruske invazije punog obima. Brzina te odluke, znatno veća nego u prethodnim slučajevima, otvorila je pitanje da li je proces zaista zasnovan na zaslugama.
Moldavija je ostvarila stvaran napredak u reformama. Situacija u Ukrajini je potpuno drugačija. Pregovori se vode sa zemljom koja je i dalje u ratu, čiji je deo teritorije pod stranom okupacijom i čije institucije funkcionišu u vanrednim uslovima.
Praktične posledice članstva Ukrajine, po budžet EU, poljoprivrednu politiku i fondove koji se trenutno raspodeljuju među članicama, nisu ozbiljno razmotrene u javnosti.
Kalas je navela Gruziju kao primer šta se dešava kada zemlja ostane u "sivoj zoni". Evropska komisija je opisuje manje diplomatski "kandidat samo po imenu". Gruzija je dobila status kandidata u decembru 2023, ali je ubrzo usvojen zakon o stranim agentima po uzoru na ruski model. EU je suspendovala napredak i zamrzla finansijsku podršku, što je izazvalo masovne proteste.
Ovaj slučaj pokazuje ograničenja procesa proširenja kao instrumenta uticaja. Obećanje članstva funkcioniše samo dok su vlade spremne da sprovedu reforme. Kada to nisu, Brisel ima malo načina da reaguje.
Problem reforme EU
Kalas je priznala da EU mora da se reformiše pre nego što primi nove članice. Spoljna politika trenutno zahteva jednoglasnost svih 27 država. Dodavanje još nekoliko zemalja, svake sa pravom veta, dodatno bi otežalo donošenje odluka.
Fiskalne posledice proširenja takođe nisu rešene. Integracija Ukrajine, najveće evropske zemlje van Rusije, zahtevala bi ili značajno povećanje budžeta EU ili preraspodelu sredstava na štetu sadašnjih članica.
Kalas je govorila o Evropi koja će biti "bezbednija, jača i stabilnija". Da li će proširenje u ovom obimu to zaista doneti ili dodatno zakomplikovati situaciju, pitanje je koje još nije postavljeno građanima na koje se najviše odnosi.
(EUpravo zato.rs)
