Pre više od 5.000 godina, visoko u Alpima, umro je čovek koji će milenijumima kasnije postati jedan od najpoznatijih i najproučavanijih drevnih ljudi evropske praistorije. Danas je poznat pod imenom Eci.
Njegovo savršeno konzervirano telo, naučnicima već decenijama otkriva kako su živeli, putovali i hranili se ljudi bakarnog doba na evropskom tlu.
Uzorci iz creva
Naučnici su uspeli iz uzoraka Ecijevog digestivnog trakta da izdvoje i uzgoje drevne sojeve kvasaca. Još neobičnije, pokazalo se da su ti mikroorganizmi i dalje sposobni za fermentaciju, proces koji je vekovima bio osnova proizvodnje hleba, piva i vina.
Rezultat nije bio samo naučni eksperiment već i svojevrsno putovanje kroz vreme. Drevni kvasci proizveli su testo sa specifičnim aromama i osobinama koje se razlikuju od onih koje stvaraju savremeni industrijski sojevi.
"Uspelo je", rekao je za Lajv sajens Mohamed Sarhan, mikrobiolog sa Instituta za proučavanje mumija u Bolcanu, Italija, i vodeći autor studije, a preneo RTS.
"Testo je bilo veoma, veoma dobro", dodao je Sarhan, i istakao da bi ovi mikroorganizmi u budućnosti mogli da budu kultivisani za potrebe proizvodnje hleba ili piva.
Drevni mikrobiom
Arheolozi su decenijama unazad najčešće proučavali oruđe, odeću ili ljudske ostatke, ali njima sve veću pažnju privlači i drevni mikrobiom. Upravo takvi mikroskopski tragovi otkrivaju im detalje o ishrani, načinu pripreme hrane i svakodnevnim navikama davno nestalih zajednica.
Eci je i ranije pomerao granice znanja o praistoriji. Analize njegovog želuca pokazale su šta je jeo neposredno pre smrti, genetska istraživanja otkrila su detalje o njegovom poreklu i izgledu, a sada su na red došli i njegovi okom nevidljivi saputnici.
Na prvi pogled, priča o drevnom kvascu možda deluje kao neobična kulinarska zanimljivost. Ali za naučnike ona predstavlja mnogo više od toga. Svaki uspešno oživljeni mikroorganizam otvara prozor u svet koji je nestao pre nekoliko milenijuma i pomaže naučnicima danas da razumeju procese koji su se nekada odvijali.
(EUpravo zato/RTS)
