Nemačka krajnje desna stranka Alternativa za Nemačku (AfD) beleži rekordnu podršku, a prema istraživanju agencije INSA, trenutno je na 28 odsto, četiri procentna poena ispred vladajućih konzervativaca.
CDU kancelara Fridriha Merca ima 24 odsto, SPD 14, Zeleni 12, a Levica 11 procenata.
Rast i van tradicionalnih uporišta
AfD je sada druga politička snaga u zemlji. Na saveznim izborima 2025. osvojio je 20,8 odsto glasova, a ovogodišnji regionalni izbori pokazuju da više nije ograničen samo na istok Nemačke. U Baden-Virtembergu i Rajnland-Pfalcu udvostručio je broj mandata u pokrajinskim parlamentima.
Stranka, koju predvodi Alis Vajdel, prati reputacija krajnje desnice zbog oštrog protivljenja migracijama, kritika islama i spornih izjava pojedinih funkcionera o nacističkoj prošlosti. AfD je i izrazito evroskeptičan, uz ranije najave mogućeg referenduma o izlasku iz EU.
Analitičar Božo Kovačević smatra da rast popularnosti dolazi iz kombinacije nepoverenja u vladajuće i straha od šireg sukoba u Evropi. Deo birača veruje da aktuelne politike vode ka militarizaciji i mogućem ratu.
Izolacija uprkos rastu
Iako jača na terenu i ima lokalne funkcionere, AfD i dalje ne učestvuje u vlasti. Sve velike stranke odbijaju saradnju, pozivajući se na tzv. "brandmauer", politički zid prema ekstremnoj desnici uspostavljen posle Drugog svetskog rata. Ipak, u praksi je zabeležen niz lokalnih saradnji, što otvara pitanje koliko je taj zid održiv.
Stručnjaci su podeljeni, jedni zagovaraju potpunu izolaciju AfD-a, dok drugi smatraju da bi uključivanje u vlast ublažilo njihove stavove. Iskustva iz drugih zemalja pokazuju da takav pristup nosi i rizike po institucije.
AfD zagovara oštre promene, posebno u migracionoj politici, uključujući deportacije i tzv. "remigraciju". Njihov eventualni dolazak na vlast imao bi posledice i po EU, slabiju integraciju, strožu migracionu politiku i drugačiji odnos prema Rusiji.
Uticaj već postoji
Bez obzira na to da li će ući u vlast, AfD već menja politički diskurs u Nemačkoj.
Istraživanja pokazuju da su velike stranke sve češće preuzimale teme koje nameće krajnja desnica, čime su joj indirektno davale legitimitet i dodatni prostor u javnosti.
(M.A./EUpravo zato/index.hr)
