Ministar za evropske integracije, Nemanja Starović, potpisao je Sporazum sa Evropskom unijom kojim se pokreće investicija vredna 85,4 miliona evra, za izgradnju prve faze postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda "Krnjača" i kanalizacione mreže u naseljima Borča, Krnjača i Kotež.
Od ukupne vrednosti, 35,5 miliona evra je bespovratna pomoć EU iz IPA 3 programa, 35 miliona kredita Evropske investicione banke, dok je nacionalno sufinansiranje od 14,9 miliona evra obezbedio Grad Beograd.
"Naš strateški cilj jeste pristupanje Evropskoj uniji, a reforme koje sprovodimo vode nas ne samo ka tom cilju, već i ka bržem razvoju zemlje i boljem kvalitetu života naših građana", poručio je ministar Starović.
Izgradnja prvih objekata kanalizacije u Beogradu počela je još 1905. godine, a izrada Generalnog projekta Beogradske kanalizacije poverena je višem inženjeru Dušanu Ninkoviću. Do 1910. godine izgrađeno je više od 2.000 metara kolektora i preko 7.000 metara cevnih kanala.
Kanalizacija, nažalost, u Srbiji još nije dostupna trećini građana.
Samo 14,12 odsto ukupnih otpadnih voda u Srbiji se prečišćava, od toga primarno (mehanički) 1,26, sekundarno 9,41, a tercijarno 3,45 odsto.
Poređenja radi, u urbanim sredinama Evropske unije ta brojka je 75,4 odsto kada je reč o tercijarnim tretmanima, 21,4 sekundarnim, a 0,9 samo primarnim - ukupno čak 97,7 odsto.
Međutim, od oko 50 postrojenja za prečišćavanje otpadnih voda (PPOV), trećina nije u funkciji, dok većina ostalih ne postiže zadovoljavajuće rezultate ni sa aspekta zaštite životne sredine, a ni sa ekonomskog aspekta, pisala je Klima 101.
(EUpravo zato)
