Objavljivanje Dragijevog izveštaja dolazi dan pre očekivane debate američkih predsedničkih kandidata - Donalda Trampa i Kamale Haris koja je zakazana za utorak, 10. septembra.
Bivši italijanski premijer zaslužan za „spasavanje evra" tokom svog osmogodišnjeg mandata na čelu Evropske centralne banke, ne beži od kritike američke politike poslednjih meseci.
U svojim govorima, Dragi je bio posebno oštar prema ekonomskoj i trgovinskoj politici SAD, ali još nije jasno u kojoj meri će se to odraziti u njegovom konačnom izveštaju, za koji se očekuje da oblikuje viziju ekonomske politike novog saziva Evropske komisije.
Iznoseći prve zaključke izveštaja u aprilu, Dragi je otvoreno optužio SAD i Kinu da „više ne igraju po pravilima" međunarodne trgovine.
On je upozorio da Peking „preti da potkopa evropsku industriju" zbog svog „značajnog viška kapaciteta" zelenih tehnologija kao što su električna vozila i solarni paneli.
Dragi je takođe naglasio da Zakon o smanjenju inflacije (IRA), vodeći program zelenih subvencija američkog predsednika Džoa Bajdena od triliona dolara, predstavlja sličnu opasnost za evropsku proizvodnu bazu.
„Sjedinjene Države koriste industrijsku politiku velikih razmera kako bi privukle domaće proizvodne kapacitete visoke vrednosti unutar granica, uključujući i one evropskih firmi, dok koriste protekcionizam da isključe konkurenciju, kao i svoju geopolitičku moć da preorijentišu i obezbede lance snabdevanje", rekao je tada rekao
Dragijeva kritika trgovinske prakse SAD-a nastavljena je u drugom govoru održanom u junu, gde je istakao da bi odluka Vašingtona da uvede velike carine na niz kineske robe mogla imati štetne posledice po Evropu.
„Ne želimo da postanemo protekcionisti u Evropi, ali ne možemo biti pasivni ako postupci drugih ugrožavaju naš prosperitet. Čak i nedavne odluke SAD da uvedu carine Kini imaju implikacije na našu ekonomiju kroz preusmeravanje izvoza", kazao je on.
Dragi je takođe rekao da bi Evropa mogla biti primorana da uvede sopstvene tarife kako bi „nadoknadila nepravednu prednost koju stvaraju industrijska politika i realne devalvacije deviznog kursa u inostranstvu".
Ovo je tvrdnja koja bi se, s obzirom na prethodne Trampove pretnje devalviranjem dolara radi povećanja američkog izvoza, mogla protumačiti kao suptilno upozorenje Vašingtonu i Pekingu.
Dragijev naglasak na opasnosti od američkog protekcionizma bio je vidljiv i prošle srede kada je predstavio svoj izveštaj predstavnicima država članica i poslanicima EP.
Prema jednom rezimeu parlamentarnog brifinga, u koji je Euractiv imao uvid, Dragi je upozorio da su „SAD postale ekonomski konkurent EU".
„U globalnoj ekonomiji, svi se fokusiraju na sopstveni interes", rekao je jedan izvor upoznat sa detaljima sastanka i dodao da su i Brisel i Vašington toga svesni.
Nekoliko diplomata EU je primetilo da je Dragijevo predstavljanje ambasadorima zemalja članica pominjalo i Kinu i Sjedinjene Države kao evropske ekonomske konkurente.
Iako je retorika korak napred u odnosu na prethodni jezik EU, ona se odnosi striktno na ekonomske termine.
Kada su se odnosi između Brisela i Pekinga pogoršali 2023. godine, EU je označila Kinu kao „partnera za saradnju, ekonomskog konkurenta i sistemskog rivala".
Priprema za različite scenarije
U utorak, 10. septembra, republikanski predsednik Donald Tramp i demokrastka kandidatkinja, Kamala Haris, učestvovaće u svojoj prvoj debati otkako je aktuelni predsednik Džo Bajden najavio da se povlači iz trke.
Uprkos tome što su imali dosta vremena da se pripreme na "otpornost na Trampa" usled njegovog potencijalnog povratka u predsedničku fotelju, Evropljanima je i dalje teško da ispravno procene uticaj drugog eventualnog Trampovog predsedništva na transatlantske odnose.
Tramp je izneo ideju o utrostručenju sadašnjih carina na Kinu na 60 odsto i uvođenju univerzalne osnovne tarife od 10 do 20 odsto na uvoz iz svih drugih zemalja.
Ovo ne samo da bi naštetilo kineskom izvozu u SAD, već bi i mnogi drugi, uključujući evropski izvoz u SAD, takođe mogli da opadnu.
Nasuprot tome, dosadašnja poruka Kamale Haris sugeriše da bi njena potencijalna pobeda i dolazak na predsedničku funkciju obećavalo značajnu meru kontinuiteta spoljne i ekonomske politike Bajdenove administracije, fokusirajući se na šire ekonomske inicijative koje pomažu u podizanju standarda životne sredine i rada.
Bajden-Harisova administracija uvela je carine na uvoz robe iz Kine koju smatra strateškom. Haris i Tramp su nagovestili da će zauzeti čvrst stav prema Kini, potencijalno gurajući Evropljane da učine više kako bi se uskladili sa politikom Vašingtona.
Tokom Bajdenovog mandata, Brisel je pokušao da popravi postojeće trgovinske sporove, uključujući one u vezi sa carinama na čelik i aluminijum koji datiraju iz Trampovog vremena 2018. i oživeo je sposobnost Svetske trgovinske organizacije da rešava trgovinske sporove.
„Imali smo nekoliko godina da pokušamo da popravimo stvari, ali jasno je da čak i sa demokratom u Beloj kući, nismo se našli oko električnih vozila ili sirovina", naglasio je jedan zvaničnik EU i dodao:
„Bez obzira ko je bio u Beloj kući, mi Evropljani moramo da počnemo da se brinemo o sebi".
Ključni stres test će doći u martu 2025, dva meseca nakon što sledeći predsednik SAD položi zakletvu.
Tada ističe rok u kome se EU obavezala da će odložiti svoje carine na američke proizvode u kontekstu spora oko čelika i aluminijuma.
Promenjen način razmišljanja
Predstavljanje nove-stare predsednice Evropske komisije, Ursule fon der Lajen za drugi mandat već je nagovestilo da ekonomska bezbednost ima prednost u odnosu na raniji pokušaj veće trgovine i dogovora.
Ranije reklamirana „snažna, otvorena i fer trgovinska agenda" EU zamenjena je uglavnom viđenjem trgovine kao alata za suprotstavljanje ekonomskoj zavisnosti.
U protekle dve godine, evropski zvaničnici su se fokusirali na jačanje konkurentnosti i industrijske proizvodnje u celom bloku, za šta veruju da bi moglo da bude više koraka napred ka unapređenju evropske strateške autonomije.
(M.A./EUpravo zato/euractiv.com)
