Nakon duboke transformacije svemirske industrije tokom poslednje decenije, evropski model, zasnovan uglavnom na podršci javnosti, postao je zastareo u ekonomiji u nastajanju u kojoj napreduju SAD, Kina i Indija.
„Ovaj model više nije adekvatan za današnju globalnu, konkurentnu kosmičku ekonomiju", kaže se u najnovijem izveštaju EU o jedinstvenom tržištu bivšeg italijanskog predsednika Enrika Lete.
Većina industrijskih resursa je sada koncentrisana u nekoliko zemalja i kompanija sa kapacitetom za izgradnju, lansiranje i upravljanje velikim svemirskim sistemima, što ometa rast i fragmentira potencijal Evrope na globalnom tržištu.
„Daleko zaostajemo za ostalima i ne bi trebalo da trošimo toliko vremena pokušavajući da oponašamo ono što je već na tržištu u smislu tehnologija", rekla je za Euronews Rajnhilde Vegelers, viši saradnik briselskog ekonomskog istraživačkog centra Bruegel.
„Evropa treba da se pobrine da ima inovacioni sistem koji dobro funkcioniše, jer postoji mnogo izuma koji nisu samo posvećeni svemiru, već potiču iz drugih tehnologija", dodala je ona.
Prema Lettinim rečima, ako Evropa želi da se takmiči i postigne stratešku autonomiju, potrebno je da stimuliše ubrizgavanje privatnog kapitala, uvede zajednička pravila i izbalansira raspodelu sredstava između različitih svemirskih aktivnosti i zemalja.
„Zavadi pa vladaj" nije primenljivo
Do sada je Evropska svemirska agencija (ESA), koju čine većina zemalja EU plus Kanada, Norveška, Švajcarska i Ujedinjeno Kraljevstvo, radila na principu da se svaka investicija koju uloži članica proporcionalno uzvraća kroz ugovore sa njenim nacionalnim industrijama.
Pristup koji je dobro funkcionisao za istraživanje svemira, ali možda nije najbolji za komercijalni prostor.
Ako se to radi preko konzorcijuma nekoliko evropskih kompanija različitih veličina i stručnosti, tim bolje.
„Našom nabavkom, mi u Evropi bi definitivno trebalo da izbegnemo da završimo u ratu gde svako subvencioniše svoje igrače", kaže istraživač Brigel.
Umesto podele napora povlačenjem na nacionalni nivo, zajednički podsticaj mogao bi da bude bolji put napretka za evropsku svemirsku ekonomiju.
„Možda ćemo morati da razmišljamo o kooperativnim modelima i takozvanom sektoru podele rizika, koji možda neće biti tako profitabilan, ali bi omogućio Evropi da ima nezavisni pristup svemiru i da bude konkurentnan van Evrope", navodi Gzavije Llairo, suosnivač kompanije Pangea Aerospace, koja razvija raketne motore.
Ubrzajte igru
Za generalnog direktora ESA Jozefa Ašbahera, rad na agilnim procedurama nabavke trebalo bi da bude deo evropskog recepta za uspeh u narednim godinama.
„To je nešto što me zabrinjava, činjenica da Evropa ne ide istom brzinom i silinom u privlačenju sredstava", rekao je Ašbahers tokom nedavnog sastanka ministara svemira u Briselu.
Program ESA za 2025. odražava ove zabrinutosti, sa komercijalizacijom i privlačenjem kapitala u industriju.
„Za mene su potrebna tri sastojka za uspeh: dobra ideja, pristup novcu i brzina", tvrdi je Ašbaher, dodajući da Evropa već ima znanje i talenat.
Međutim, sektor je tradicionalno bio sklon riziku i nije bio u mogućnosti da privuče finansijske instrumente.
„Ne želimo da istiskujemo privatne investitore. Želeli bismo da pojačamo tamo gde je to potrebno", kaže Helmut fon Glasenap, generalni sekretar Udruženja evropskih dugoročnih investitora (ELTI), koje predstavlja javne investitore kao što su nacionalni promotivne razvojne banke i druge finansijske institucije.
Ali generalno, samo nekolicina ovih javnih investitora je od svojih akcionara zatražila da uključe i odbranu i prostor ili su oba isključena iz svog mandata.
„Vlade treba da kažu šta žele, a drugi korak je ko to treba da uradi", naglasio je fon Glasenap.
Fokusirajte se na svoje prednosti
Evropski pristup svemiru privremeno obezbeđuje SpaceX Elona Maska, jedan od najprofitabilnijih svetskih start-apa, koji trenutno vodi na globalnom tržištu usluga lansiranja.
Kompanija trenutno razgovara o prodaji postojećih akcija u ugovoru koji bi mogao da bude vredan oko 200 milijardi dolara, navodi Blumberg.
"Ovo je kompanija koja može da prikupi između milion i dva miliona evra godišnje od privatnih investitora, tako da govorimo o drugačijem obimu", rekao je Llairo, ističući da misli da Evropa već kasni za ove veće projekte.
Ali kako je svemir sektor u kojem je tehnologija povezana sa profitabilnošću, blok bi se umesto toga mogao fokusirati na razvoj efikasnih motora po pristupačnoj i konkurentnoj ceni, kaže on. Tamo bi javne investicije mogle da podrže razvoj jezgra lansera, motora, a zatim bi privatne investicije mogle da pomognu u povećanju ostatka.
Istraživač Bruegel takođe vidi opseg u proizvodnji svemira, gde mala i srednja preduzeća mogu da igraju ključnu ulogu u evropskim i međunarodnim lancima snabdevanja.
„Sa određenom vizijom i razvojem pravih alata, verujem da možemo da se vratimo u globalnu trku", predviđa Llairo.
(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)
