Aktivizam je oduvek bio ključni alat za društvene promene, a u vremenu kada se prava mnogih manjinskih grupa dovode u pitanje, glasovi aktivista postaju snažniji i značajniji. Jedan od tih glasova je Marko Mihailović, istaknuti LGBTI+ aktivista, koji ne samo da se bori za prava svoje zajednice, već i za ravnopravnost svih građana u Srbiji. Njegova priča pokazuje kako lična iskustva mogu motivisati pojedinca da postane motor promena u društvu koje se često opire.
"Svaki oblik aktivizma je važan jer on iskazuje potrebe građana, skreće pažnju na one koji žele da – kao prvo – ukažu na probleme koje imaju, i drugo, da motivišu odgovorne, a to su institucije, da te probleme reše. Aktivizam sam po sebi ne može da reši mnogo stvari, zato što mi nismo u ulozi vlasti, Vlade, već samo možemo da ukažemo i da aktiviramo druge ljude da im se naši problemi približe", započinje Marko svoju priču.
"Što se tiče LGBT aktivizma, u zemljama poput naše i na Balkanu gde su problemi opšti, duboko usađeni i gde su sistematski, na tom području aktivizam je možda najvažniji, zato što postoji nedostatak političke volje i bilo kakve druge spremnosti aktuelne vlasti, a i one pre njih, da se suoče sa nekim problemima koji bi mogli da rizikuju njihov rejting, tako da je naša uloga da na te probleme ukažemo.
Sa druge strane, LGBT aktivizam daje priliku ljudima da koriste svoja prava na slobodu govora i na slobodu okupljanja, u slučaju Prajda, i to je jako važno za demokratiju svake zemlje. Ljudi često ne razumeju da nije važno da li se većina slaže sa vama, važno je da se vi trudite da većini približite probleme koje imate, kako biste razbili predrasude kako bismo zajedno napravili društvo mirnijim, boljim i funkcionalnijim i to je suština svakog aktivizma, čime god se on bavio".
LGBTI+ zajednica u Srbiji se susreće sa velikom dozom predrasuda, sa velikom dozom stigme, unutar zajednice se suočava sa velikom dozom stida i sramote zbog društvenog narativa koji nam govori da su defektni, pogrešni, da treba da se kriju, da treba da ćute, ističe Marko i nastavlja piču o brojnim izazovima.
"Živeti sa takvim osećanjem je pogubno, za vas kao ljudsko biće i za vas kao građanina ili građanku jedne zemlje. Kada na vaše probleme institucije ostaju neme, a društvo ostaje zatvoreno, vi se nalazite u jednom paklu i to je veliki razlog zašto mnogo ljudi nisu out. Ljudi u Srbiji iz same LGBTI+ zajednice imaju tu tendenciju da kriju svoju seksualnu orijentaciju, što značajno otežava borbu za bolji položaj jer ne možemo ljudima da pokažemo reference. Problem je kada se ljudi boje da stanu iza svojih identiteta i da pokažu drugim ljudima da nema razloga da se plaše."
On, kako kaže, nije morao da se stidi sebe i plaši, jer je imao privilegiju da ga porodica prihvati. Međutim, to je izuzetak.
"Za mene je to bio primarni motiv da se uključim u aktivizam, jer sam smatrao da moja priča i da moj odnos prema samom sebi i prema mojim pravima, koja su mi uskraćena, da to može da bude motiv i za druge ljude da shvate da zajedno možemo stvarno da unapredimo našu zemlju."
Ljudi često ne razumeju da nije važno da li se većina slaže sa vama, važno je da se vi trudite da većini približite probleme koje imate, kako biste razbili predrasude kako bismo zajedno napravili mirnije, bolje i funkcionalnije društvo, i to je suština svakog aktivizma, čime god se on bavio
Šetnje LGBTI+ zajednice, poput Prajda, koje se organizuju širom Evrope, gotovo uvek izazovaju polemike i kontroverze. Ipak, članovi LGBTI+ zajednice ostaju uporni u želji da se ona svake godine održi, ne samo kod nas, u brojnim gradovima, pa i u onim u kojima su LGBTI+ prava zaštićena zakonom.
"Šetnja daje ljudima iz zajednice priliku na ulicama gradova da svojim fizičkim prisustvom pokažu da su i oni građani i građanke zemlje i da ukažu jednom protestnom šetnjom na probleme koje imaju. Sa druge strane, važno je i osnažiti ljude. Danas, širom sveta kada se situacija normalizovala, i ljudi imaju mnogo više prilike da žive jednako u odnosu na Srbiju. Ja mislim da je važno uvesti zabavni element, kao motivaciju ljudima da dođu, a i sa druge strane, kao priliku da slavimo naše postojanje. Jako je teško mentalno opstati, jako je teško fizički opstati, jako je teško zadržati svoje dostojanstvo, ljudsko i građansko, tako da je prilika da slavimo naše živote takođe važna i sa psihiloške i sa kulturološke strane."
Kako aktivizam može pomoći ljudima da se oslobode straha od diskriminacije?
"Aktivisti koji dobro rade svoj posao, koji su došli do toga da imaju servise koje nude pravnu ili bilo koju drugu vrstu pomoći žrtvama i korisnicima usluga, to je jedan način na koji aktivizam može da pomogne, a drugi je naravno podizanje vidljivosti i postojanje kontrolnog mehanizma rada Vlade i drugih institucija. Naročito je važno ljudima koji dolaze iz manjina. Aktivizam je prilika da se oni osnaže i da daju priliku svojim zajednicama da čuju njihove glasove, da se njihova kultura vidi, da se njihovi problemi ne zaborave i da se ne potisnu.
Možda najvažnija uloga je taj kontrolni mehanizam. Nažalost, mislim da u Srbiji ima dosta prostora da se na tome radi, nevladine organizacije, civilno društvo i građani su ti kojima vlast mora da odgovara. Važno je da se slobodnim organizovanjem približi institucijama i kontroliše njihov rad."
Borba za ravnopravnost i jednakost LGBTI+ zajednice važna je za društvo u celini. Ona osnažuje demokratske institucije, osnažuje pravdu, osnažuje funkcionalnu državu i to bi trebalo da nas dovede do funkcionalnijeg sistema, gde će se smanjiti diskrepanca razlike i gde će se efikasnije rešavati problemi koje svi građani imaju, kaže Marko Mihailović.
"To će samo osnažiti i druge građane da shvate da pristup pravdi nije rezervisan za privilegovane, nego je dostupan svima."
Iako priznaje da se i sam nekada umori, pa s vremena na vreme smanji aktivnosti, ipak uvek iznova uspeva da pronađe motivaciju i da se vrati.
"Ne treba razmišljati samo o sebi i svom položaju, moramo biti svesni kako ljudi oko nas živi, i kako žive ljudi kojima nemamo direktan pristup i koje ne vidimo, jer su oni ti koji se suočavaju sa najviše problema, koji ostaju bez nade i koji žive u iluziji da su njihov glas i njihovi životi beznačajni, a nisu, život svake osobe, svakog pojedinca i pojedinke bi trebalo da bude jednako važan i jednako ispoštovan od strane naših insitutcija."
Intervju možete poslušati na našem YouTube kanalu:
· Reaguj
