Nakon ostavke i povlačenja iz politike šefa diplomatije Švedske Tobijasa Bilstroma, švedski mediji nagađaju ko bi mogao da bude njegov naslednik.
Iako su među kandidatima neki od aktuelnih članova kabineta Ulfa Kristersona, ne isključuje se ni povratak u vladu nekadašnjeg premijera i diplomate Karla Bilta.
Bilstrom je od 2022. bio ministar u kabinetu Ulfa Kristersona koji čine moderati, demohrišćani i liberali, a najvažniji resori, poput pravde, spoljnih poslova, finansija, odbrane i trgovine, pripali su moderatima koje predvodi Kristerson.
"Sa pomešanim osećanjima tuge i ponosa sam obavestio premijera da uoči početka rada Riksdaga napuštam funkciju ministra spoljnih poslova", naveo je Bilstrom u objavi na društvenoj mreži X.
Dodao je i da u potpunosti napušta politiku, a svom budućem nasledniku poželeo je sreću u radu.
Premijer Ulf Kristerson je poručio da su poslednje dve godine bile zamorne za Bilstroma, imajući u vidu rat u Ukrajini i članstvo Švedske u NATO, ali je ocenio da je Bilstrom u švedskoj politici obavio što je malo ko drugi.
Ko će biti Bilstromov naslednik?
Za sada se ne zna ko će biti Bilstromov naslednik, ali mediji unajveće spekulišu o potencijalnim imenima.
Kao ozbiljni kandidati spominju se ministar odbrane Pol Jonson, ministarka za migracije Marija Malmer Stenegord i ministar za međunarodnu saradnju Johan Forsel.
Međutim, mediji uveliko spominju i Karla Bilta, koji je od 1991. do 1994. bio švedski premijer, a u vladi Fredrika Rajnfelta od 2006. do 2014. bio šef diplomatije.
Bilt je naveo da mu je Ulf Kristerson ponudio mesto šefa diplomatije nakon izbora 2022. godine, ali je tada za jedan medij izjavio rekao da je jedan od njegovih principa da ne obavlja isti posao dva puta.
Analitičari upravo zbog te izjave nakon poslednjih izbora daju male šanse za Biltov povratak u švedsku vladu.
Biltova biografija
Karl Bilt je prvi put izabran za poslanika švedskog Riksdaga 1979. godine, a za predsednika Moderata izabran je u avgustu 1986. godine. Iako nije ponovo izabran za premijera nakon parlamentarnih izbora 1994. godine, zadržao se na funkciji lidera stranke sve do 1999.
Nakon neuspeha na izborima, izabran je za specijalnog izaslanika Evropske unije u bivšoj Jugoslaviji 1995. godine, a bio je i kopredsedavajući Mirovnoj konferenciji u Dejtonu nakon koje je potpisan Opšti okvirni sporazum za mir u Bosni i Hercegovini.
Bio je i prvi visoki predstavnik u BiH, a nakon okončanja dvogodišnjeg mandata na toj funkciji, od 1999. do 2001. godine bio je imenovan za specijalnog izaslanika generalnog sekretara UN za Balkan.
U švedsku vladu vratio se 2006. godine, kao šef diplomatije u kabinetu Fredrika Rajnfelta. Pripisuje mu se značajna uloga u formiranju Istočnog partnerstva, u okviru kojeg je Evropska unija uspostavila saradnju sa Azerbejdžanom, Belorusijom, Gruzijom, Jermenijom, Moldavijom i Ukrajinom.
Bilt je bio i prvi ministar spoljnih poslova u zvaničnoj poseti Prištini 8. marta 2008. nakon jednostranog proglašenja nezavisnosti privremenih institucija. Spominjao se i kao jedan od kandidata za tek uspostavljenu funkciju visokog predstavnika za spoljnu politiku i bezbednost Evropske unije 2009. godine, ali je na tu funkciju imenovana Ketrin Ešton.
Po završetku mandata u švedskoj vladi 2014. godine, Bilt je obavljao funkcije u velikom broju neprofitnih i nevladinih organizacija, a 2021. bio je imenovan za specijalnog izaslanika Svetske zdravstvene organizacije u okviru platforme za međunarodnu razmenu informacija o kovidu 19.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
