Prvog dana septembra 2013. godine, kada je stupio na snagu Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju, Srbija je dobila status države pridružene Evropskoj uniji. Naša država tada je preuzela i mnoge obaveze, a dve najvažnije su bile uspostavljanje zone slobodne trgovine i usklađivanje zakonodavstva sa pravom EU.
Potpisivanje SSP je bio neophodan korak ka sticanju statusa kandidata za članstvo i – i danas -predstavlja pravni osnov za unapređenje saradnje Srbije i EU u brojnim oblastima. O tome šta je sve Srbija dobila potpisivanjem ovog sporazuma, šta je urađeno, a na čemu se intenzivno radi, Eupravo zato je razgovarao sa Danijelom Apostolovićem, ambasadorom Srbije pri EU.
- Da, prvog septembra se navršava 11 godina od stupanja na snagu Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju između Srbije i EU. Time je Srbija dobila status zemlje pridružene EU, ali je to ujedno bio i neophodan korak ka sticanju statusa kandidata za članstvo. Dakle, mi smo sada država koja od januara 2014. pregovara o punopravnom članstvu. O napretku možemo da razgovaramo sa različitih aspekata. Reforme se sprovode u svim oblastima, o čemu, uostalom, svedoče i godišnji izveštaji EK o Srbiji, posebno kada je reč o usklađivanju zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU.
Načinili smo neke od ključnih koraka po najvažnijim pitanjima, kao što je npr. nezavisnost pravosuđa, ali smo ostvarili i ozbiljne rezultate u svim drugim oblastima, naročito ako govorimo o ispunjavanju ekonomskih kriterijuma. Međutim, dinamika ispunjavanja uslova nije ista u svim oblastima i zavisi prvenstveno od složenosti pojedinih poglavlja. Do sada smo otvorili 22 od 35 pregovaračkih poglavlja, od kojih smo dva privremeno zatvorili, odnosno, otvorena su dva od šest klastera u skladu sa novom metodologijom. S druge strane, ne smatram da je u datim političkim okolnostima smisleno meriti napredak samo na osnovu otvorenih poglavlja/klastera, jer je, podsećam, Srbija već tri godine spremna da otvori Klaster 3, ali države članice još nisu postigle konsenzus po tom pitanju, isključivo zbog neuvođenja sankcija Rusiji.
Bez obzira na to, mi smo sa naše strane nastavili da radimo na svim klasterima istovremeno. Posebno smo posvećeni vladavini prava. Ministar Tanja Miščević je, kao glavni pregovarač, koordinisala izradu samoprocene ispunjenosti prelaznih merila u tom domenu, koju su sačinile pregovaračke grupe za P 23 i P 24 i nadležne institucije. Cilj ovog dokumenta je da se utvrdi gde je potrebno uložiti dodatne napore, te pronaći najbolji način za rešavanje preostalih pitanja. To je naročito važno jer bez ispunjavanja prelaznih merila u oblasti vladavine prava, po novoj metodologiji, nije moguće početi sa zatvaranjem poglavlja.
Posebnu pažnju posvećujemo preporukama iz godišnjih izveštaja EK o Srbiji, koje nam služe kao smernice za dalji rad na ispunjavanju kriterijuma za članstvo. Istakao bih da se reforme sprovode prvenstveno zbog dobrobiti naših građana, kao i da su rezultati evidentni. Stoga se nadam da će EU te napore da prepozna i uvaži kroz nastavak otvaranja klastera i ubrzanje dinamike pregovora, bez daljeg odlaganja.
Već ste spomenuli da napredak ne može da se meri sam otvorenim poglavljima i klasterima, pa ipak to nam je formalno neophodno za dalji napredak. Kada možemo da očekujemo otvaranje novog klastera i od čega će to najviše da zavisi?
- Mi očekujemo otvaranje Klastera 3 već tri godine, jer smo zaista uložili velike napore i ispunili sve kriterijume. Nismo ga otvorili isključivo zbog neuvođenja sankcija Rusiji, tj. rečeno briselskim administrativnim rečnikom, nedovoljnog usklađivanja sa Zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom EU. Pre toga smo, podsećam, 2021. godine otvorili Klaster 4 (Zelena agenda i održiva povezanost), gde smo imali izuzetno izazovna poglavlja, poput energetike. Bez obzira na uložen trud i očigledne rezultate, pojedine države članice do sada nisu bile spremne da daju saglasnost na otvaranje Klastera 3.
Smatram da su naši pregovori trenutno zatočenik nesrećnih geopolitičkih okolnosti i nedostatka razumevanja prema specifičnoj situaciji u kojoj se Srbija nalazi. Potpuno se zanemaruje naš kompletan doprinos Zajedničkoj spoljnoj i bezbednosnoj politici, učešće u četiri vojne misije i operacije EU, značajna humanitarna i druga pomoć koju smo pružili i nastavljamo da pružamo Ukrajini. Napredak se, nažalost, posmatra uglavnom samo kroz prizmu procenta pridruživanja ZSBP.
Osim toga, nedovoljno pažnje se posvećuje i činjenici da smo mi sve vreme konstruktivan partner u procesu Dijaloga o normalizaciji odnosa sa Prištinom, bez obzira na učestale i sve opasnije jednostrane poteze prištinske strane, koji ozbiljno narušavaju mir i stabilnost u regionu.
Na kraju, države članice ne čuju ni preporuke svoje sopstvene institucije, Evropske komisije, koja je više puta naglasila da su ispunjeni uslovi za otvaranje Klastera 3. U svemu tome nisu pomogle ni inicijative i diskusije pojedinih poslanika i grupa u Evropskom parlamentu, kojima je Srbija naročito bila interesantna kao tema za raspravu u periodu kampanje za evropske izbore. Prema tome, mislim da se za sada ne mogu sa sigurnošću postaviti precizni vremenski okviri kada bi zastoj u otvaranju klastera mogao da se prekine, ali mi nastavljamo da radimo na reformama kao da ćemo naredne klastere otvoriti već sutra.
Velika vest ove godine bila je odobrenje Plana rasta za Zapadni Balkan, kao i da on postaje stvarnost. U kojim oblastima će nam ta sredstva najviše značiti, i s druge strane, od čega će sve da zavisi ispunjenje uslova?
- Da, Plan rasta za Zapadni Balkan je važna inicijativa Evropske komisije, koju smo pozdravili i u prethodnom periodu smo učestvovali u brojnim diskusijama na temu izrade reformske agende sa EK. Mi najveći značaj Plana rasta vidimo u dodatnom podstreku za ubrzanje reformskog procesa i ekonomske konvergencije sa EU, odnosno smanjenju ekonomskog jaza između Srbije i EU. U okviru ovog instrumenta, predviđene su dve milijarde evra u grantovima i četiri u povoljnim kreditima za čitav region, od čega bi Srbija potencijalno trebalo da dobije 1,7 milijardi. Reformska agenda obuhvata brojne oblasti u kojima smo, čak i za najizazovnija pitanja, postavili izuzetno ambiciozne rokove i verujemo da ćemo ostvariti značajne i opipljive rezultate. Važno je npr. ispunjavanje kriterijuma za priključenje Jedinstvenom području plaćanja u evrima (SEPA), kao i tzv. zeleni koridori, odnosno ubrzanje carinskih procedure.
Takođe, značajne su i druge oblasti, poput elektronske trgovine ili energetske, zelene i digitalne tranzicije, jačanje ljudskih resursa i teme u vezi sa vladavinom prava. Srbija je zahvalna Evropskoj komisiji na ovoj inicijativi i u svakom smislu spremna za sprovođenje relevantnih projekata koje će ovaj plan obuhvatiti.
Kako vidite napredak Srbije na planu Obnovljivih izvora energije i šta mislite o budućnosti nuklearne energije u Srbiji?
- Pitanje obnovljivih izvora energije je oduvek bilo naročito važno. Sada je na ovoj temi još veći fokus, ne samo u kontekstu Poglavlja 27 (Zaštita životne sredine i klimatske promene) i ispunjavanja obaveza koje proističu iz Zelene agende, već posebno kada je reč o diversifikaciji izvora energije, što je i u političkom smislu, posebno značajno.
Naše kolege iz resornih ministarstava naporno rade na daljem usklađivanju zakonodavstva u ovoj oblasti, koja zahteva i planiranje znatnih finansijskih sredstava u narednom periodu. Podsećam da je izuzetno važno, između ostalog, usvajanje Integrisanog nacionalnog energetskog i klimatskog plana Srbije za period do 2030. godine sa projekcijama do 2050. godine, što je bitan korak u energetskoj tranziciji, tj. dekarbonizaciji i korišćenju čiste energije.
Ovo je prepoznala i Evropska komisija, kao i Energetska zajednica, kao ozbiljan pomak koji bi trebalo da doprinese ostvarivanju sledećih konkretnih rezultata. Srbija će svakako iskoristiti potencijal svojih prirodnih resursa i raditi na daljem očuvanju i unapređenju svoje životne sredine.
Kada je reč o nuklearnoj energiji, Srbija, kao i uostalom zemlje Evropske unije, ozbiljno razmatra njen potencijal. Bez nuklearne energije u skorijoj budućnosti neće biti moguće zadovoljiti potrebe građana i privrede za energijom i to je neminovnost. Podsećam da su analize evropskih i svetskih stručnjaka pokazale da se nuklearna energija može smatrati čistom, tj. zelenom energijom. Npr. ona se zbog niskog sadržaja ugljenika posmatra kao alternativa fosilnim gorivima i čini skoro 26 odsto električne energije proizvedene u EU. Takođe, u brojnim državama članicama EU su u toku izgradnje novih nuklearnih reaktora. Mi trenutno razmatramo mogućnosti za eventualno uključivanje korišćenja nuklearne energije u Srbiji u budućnosti, što je ujedno i pitanje od značaja za našu energetsku i nacionalnu bezbednost. Budući da je ovo izuzetno složena tema, njoj će se pristupiti na odgovoran i transparentan način, uz temeljene konsultacije sa velikim brojem stručnjaka i zainteresovanih strana.
Šta vidite kao svoju najvažniju misiju u predstavljanju Srbije u Briselu? Šta je u fokusu Vašeg mandata?
- Moj ključni cilj i izazov je da me sagovornici čuju i razumeju u pogledu svih važnih tema, reformi koje sprovodimo, brojnih političkih izazova sa kojima se suočavamo u procesu pregovora sa EU, kao i svakodnevnih problema na KiM. Važno je da se što pre otvori Klaster 3, kako bi se zastoj u procesu pristupnih pregovora prekinuo, a njihova dinamika konačno ubrzala. Svakodnevno se susrećem sa ambasadorima država članica EU, ambasadorima u Političko-bezbednosnom komitetu EU, zvaničnicima Evropske komisije, Evropske spoljnopolitičke službe i drugih institucija.
Poseban izazov je saradnja sa poslanicima Evropskog parlamenta, pošto je reč o predstavnicima različitih političkih partija. Njih često, kako mi i sami kažu, ne zanimaju toliko činjenice, već kontekst i želja da pošalju političke poruke.
Veliki izazov će mi biti saradnja sa novim sazivom Evropskog parlamenta. Narednih dana započinjem razgovore sa novim poslanicima EP. Kao što znate, do kraja godine očekuje se i formiranje novog sastava Evropske komisije. Značajnu podršku u radu mi pruža i tim Misije RS pri EU, koji čine diplomate iz Ministarstva spoljnih poslova i eksperti iz resornih ministarstava.
S obzirom na brojnost sagovornika, tema i interesovanja evropskih kolega, kao i intenzitet razmene poseta na svim nivoima, Brisel je definitivno jedno od najizazovnijih diplomatskih mesta u našoj diplomatsko-konzularnoj mreži. Stoga, zahvalan sam predsedniku Aleksandru Vučiću i rukovodstvu Srbije na ukazanom poverenju i podršci da predstavljam Srbiju u Briselu, da se borim za njene interese, kao i da se naš glas u prestonici EU jasno čuje.
