Ministri spoljnih poslova zemalja NATO-a okupljaju se danas i sutra (30-31. maja) u Pragu u Češkoj. Nad njima lebdi odluka o tome ko bi trebalo da vodi transatlantsku alijansu u narednim godinama.
Norvežanin Jens Stoltenberg, koji je preuzeo dužnost 2014. godine, već je imao četiri produženja mandata i trebalo bi da se povuče 1. oktobra.
Saveznici su blizu odluke, ali još uvek postoje neke prepreke na tom putu.
Njihova odluka dolazi u ključnom trenutku za transatlantsku vojnu alijansu, jer se suočava sa pretnjom sve ratobornije Rusije i potencijalnog drugog Trampovog mandata.
Kako NATO bira svog generalnog sekretara?
Generalni sekretar je najviši civilni službenik NATO-a, izabran konsenzusom članica vojnog pakta.
On predsedava glavnim komitetima NATO-a, deluje kao portparol i regrutuje međunarodno osoblje.
U praksi se selekcija za tu ulogu odvija neformalnim diplomatskim kanalima, ali nije lako pronaći kandidata koji je prihvatljiv za sva 32 saveznika.
Po dugogodišnjoj tradiciji koja je sada manje - više formalizovana, posao obavlja visoka evropska politička ličnost, a uobičajeno trajanje mandata je četiri godine.
Ko su kandidati?
Jedan kandidat je daleko vodeći u ovoj oblasti - Mark Rute, koji je premijer Holandije od 2010. godine.
Njegova kandidatura je do sada dobila podršku 29 od 32 članice odbrambenog saveza, uključujući najuticajniju, SAD.
Rutte će verovatno uskoro prekinuti svoj svakodnevni posao. Posle višemesečnih postizbornih pregovora između četiri koaliciona partnera, čini se da će bivši šef obaveštajne agencije Dirk Šuf biti imenovan za sledećeg holandskog premijera, što znači da bi Rute mogao da se povuče za nekoliko nedelja.
Kao lider liberalne stranke VVD, Rute je uspešno upravljao nizom lukavih koalicija u veoma podeljenom svetu holandske politike - iako poslednja odluka VVD-a da se udruži sa krajnje desnim PVV Gerta Vildera izaziva kontroverzu.
Ali Rute nije jedini kandidat.
Rumunski predsednik Klaus Johanis još uvek je u igri nakon što se predstavio u martu, iako ima znatno manje pristalica od Rutea.
Drugi potencijalni kandidati, kao što su estonska premijerka, Kaja Kalas i tadašnji ministar odbrane Velike Britanije Ben Volas, više nisu u trci i oboje sada podržavaju Rutea.
Skandinavska prednost
Ruteovo imenovanje bilo bi sada već nešto kao trend kada je u pitanju imenovanje lidera NATO-a, od kojih su prethodna tri bila iz Norveške, Danske i Holandije.
Iako to može dovesti do protesta iz drugih delova Evrope, Ruteov severnoevropski pedigre može se računati kao njegova korist.
Neki su zabrinuti da bi imenovanje čelnika NATO-a koji je previše antiruski nastrojen moglo dodatno eskalirati tenzije, što je faktor koji se možda računa protiv onih poput Kalasa.
Rute je proukrajinski. Pre deceniju, on se zalagao za potpisivanje sporazuma o pridruživanju EU sa svojim istočnim saveznikom, iako je PVV uspešno vodio kampanju protiv toga na referendumu 2016. na kojem je 61 odsto holandskih glasača odbilo ratifikaciju.
Koje su preostale prepreke?
Iako je Rute favorit, postoje i tri značajna protivnika koja još uvek treba ubediti, uključujući Johanisa.
Među njima je i Mađarska, čiji je lider krajnje desnice Viktor Orban u više navrata stavio veto na pomoć EU Ukrajini i sankcije Rusiji, i koja na Zapad gleda kao na raspirivanje rata.
Pre samo nekoliko dana, mađarski ministar spoljnih poslova Peter Sijarto potvrdio je da neće podržati Rutea, favorizujući istočnog kandidata.
Takođe nije jasno kako ili kada bi treći skeptik, Robert Fico, mogao da stane iza Rutea. Slovački premijer zadobio je povrede opasne po život u politički motivisanom napadu sredinom maja, a trenutno se oporavlja u bolnici.
Šta se dešava sada?
Praški skup bi se mogao pokazati previše politički mladim da bi se uzašlo iz ćorsokaka. Nade su više usmerene ka samitu NATO-a koji će se održati u Vašingtonu u julu, nakon sastanka ministara odbrane sredinom juna.
Odlaganje odluke do evropskih izbora nakon 9. juna čini da će se verovatno upasti u širi niz odluka EU o najvišim poslovima i rukovodeća mesta drugih briselskih institucija.
I sam Johanis se ponekad navodi kao pretendent za Evropsku komisiju, iako je veća verovatnoća da će taj posao pripasti aktuelnoj predsednici Ursuli fon der Lajen.
Kalas bi mogao biti izabranik Estonije za komesara EU, ili čak na kraju biti čelnik diplomatske službe bloka.
Kao takvi, sporedni dogovori postignuti na samitima EU koji će se održati 17. i 27. juna mogu pomoći da se deblokira trenutni problem oko funkcije lidera NATO-a.
Sve oči će biti uprte u američke izbore u novembru, a neki se plaše da bi rezultat mogao u potpunosti potkopati transatlantsku alijansu.
Republikanski kandidat Donald Tramp pozvao je saveznike da postignu dogovorene ciljeve za vojnu potrošnju, i Rusiju kuražio da napadne one koji to ne čine.
(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)
