Međunarodni dan demokratije, 15. septembra, obeležava se u trenutku kada je sama ideja slobodnog društva pod pritiskom, spolja od autoritarnih režima, a iznutra od populizma i rastuće nepoverenja u institucije.
Demokratski principi, na kojima počiva Evropska unija, sve češće se dovode u pitanje. Građani osećaju nesigurnost zbog rata u Ukrajini, ekonomskih izazova i klimatske krize, dok politički ekstremi, s leva i s desna, nude jednostavna rešenja za složene probleme. S druge strane, institucije EU trude se da povrate poverenje građana.
Za Evropsku uniju, ovaj dan je više od simbolike. On je prilika da se podseti zbog čega je uopšte nastala kao projekat mira, demokratije i saradnje i da se zapita kako da te vrednosti učini otpornim na nove izazove.
"Naš svet ulazi u novu eru, u kojoj se međunarodni sudovi, demokratija, vladavina prava i ljudska prava stalno potkopavaju. EU mora da ostane čvrsta i da ponovo potvrdi te vrednosti, koje su ključne za stvaranje sveta izgrađenog na pravdi i poštovanju. Evropski parlament nikada neće prestati da ukazuje na ova kršenja i učini sve što je moguće da podrži one koji se zalažu za zaštitu demokratije", poručili su u zajedničkoj izjavi predsednica Evropskog parlamenta Roberta Meceola i šefovi političkih grupa u EP, povodom globalnog nazadovanja demokratije i ljudskih prava u martu ove godine.
Današnji izazovi
Međutim, EU se danas suočava sa paradoksom, dok spolja ostaje simbol mira i stabilnosti, unutra se širi osećaj nesigurnosti. Rat u Ukrajini pokazao je da mir u Evropi nije nepovratno osvojen. Energetska zavisnost od Rusije, spor tempo donošenja odluka i rast populističkih partija bacaju senku na demokratski kapacitet Unije.
Građani osećaju da su "velike teme", podrška Ukrajini, klimatska tranzicija, digitalna bezbednost, često udaljene od njihovih svakodnevnih briga: posla, plata, stanovanja. Tu prazninu koriste ekstremističke partije, nudeći brza rešenja i jednostavne narative o "Briselu koji diktira".
Ako istorija uči da posle sukoba nastaje prostor za nove vizije mira, onda je EU danas pozvana da obnovi svoje obećanje. To znači jačanje unutrašnje solidarnosti, ali i jasniji narativ prema građanima: da demokratija nije samo procedura izbora, već i način života u kojem kompromis i pluralizam čine temelj zajedničke budućnosti.
Dan demokratije podseća da je mir u Evropi rezultat političke volje i institucionalne izgradnje, a ne puka slučajnost. On nas upozorava da demokratija nije data jednom zauvek, već da zahteva stalnu obnovu i odbranu. Upravo zato, evropski projekat mora da ostane i proevropski i prodemokratski, ali i samokritičan, jer samo tako može da sačuva poverenje svojih građana i da ponudi svetu model saradnje zasnovan na vrednostima, a ne na sili.
Šta je pokazao Indeks demokratije - kakvo je stanje u EU?
Magazin Ekonomist, koji godinama unazad objavljuje Indeks demokratije u kojem rangira države u svetu po stepenu demokratskih sloboda, prema poslednjim podacima iz 2024. godine ukazao je na nastavak globalnog opadanja demokratije.
Poslednji dostupni podaci, objavljeni maja 2024. godine, pokazuje da najviši rang u svetu imaju Norveška, Švedska, Finska, Island i Novi Zeland. Od zemalja Balkana, najvišu ocenu dobila je Slovenija, sa 7,8 od 10 poena.
Slede Crna Gora sa 6.7, Hrvatska sa 6.5 i Srbija sa 6.3, dok je Severna Makedonija je ocenjena sa 6, a Bosna i Hercegovina sa samo pet poena. Među državama u svetu na ovom indeksu sa između šest i sedam poena su Mongolija, Šri Lanka, Indonezija, Namibija, Argentina i Brazil.
Više od trećine svetske populacije (39,2 posto) živi pod autoritarnim režimima, pokazuje indeks, a broj država klasifikovanih kao "autoritarni režimi" povećan je na 60.
Najveći pad beleže građanske slobode i izborni procesi, dok funkcionalnost vlada ostaje najslabija kategorija globalno. Problemi poput korupcije, nedostatka transparentnosti i prevelikog uticaja moćnih interesnih grupa podrivaju poverenje građana u demokratske institucije i političare.
Sve manje poverenja u demokratiju širom EU
Novo istraživanje pokazuje da sve veći broj građana Evrope gubi poverenje u demokratski sistem. Prema anketi Evropskog pokreta, samo 36 posto ispitanika dosledno podržava demokratiju, uključujući pravo glasa i ravnotežu vlasti. Preostalih 64 posto ispitanih iz sedam najvećih zemalja EU priznaje da nisu dosledni zagovornici demokratije i da bi radije podržali "jakog lidera", što predstavlja porast u odnosu na prethodne godine.
Demokratske vrednosti su najjače u Švedskoj, gde 52 posto građana ističe značaj demokratije. U ostalim zemljama, manje od polovine stanovništva podržava dosledno demokratske principe, a najmanje u Francuskoj i Rumuniji (30 posto), dok u Španiji tek svaki četvrti ispitanik dosledno podržava demokratiju.
"Nizak procenat dosledne podrške demokratiji je zaista zabrinjavajući. To ne znači da su naši sugrađani protiv demokratije. Oni su razočarani, obespravljeni i demoralisani, što su upravo uslovi u kojima niče autoritarizam", rekao je Petros Fasulas, generalni sekretar Evropskog pokreta, za Politiko.
Rezultati ankete takođe prate rastuću podršku populističkim i krajnje desničarskim strankama u Evropi, što se videlo i na prošlogodišnjim izborima za Evropski parlament, kada su partije centra pretrpele velike gubitke, posebno u Francuskoj i Nemačkoj.
Ipak, istraživanje pokazuje i značajnu podršku evropskoj saradnji. Gotovo polovina ispitanika podržava ideju objedinjene vojske EU radi efikasnijeg suočavanja sa pretnjama, uključujući Rusiju.
Međunarodni dani demokratije od 2007. godine do danas
Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2007. godine odlučila da se 15. septembar obeležava kao Međunarodni dan demokratije, u cilju promovisanja i održavanja principa demokratije i pozvala sve države članice i organizacije da obeleže taj dan na odgovarajući način koji doprinosi podizanju svesti javnosti.
U septembru 1997. Interparlamentarna unija (IPU) usvojila je Univerzalnu deklaraciju o demokratiji, koja afirmiše principe demokratije, elemente i ostvarivanje demokratske vlasti, kao i međunarodni opseg demokratije.
U periodu pd 2008. do 2010. UN je organizovao prve globalne konferencije i radionice fokusirane na obrazovanje o demokratiji i jačanje institucija u postkonfliktnim zemljama, sa posebnim naglaskom na učešće mladih i ženskih lidera. Između 2011. i 2015. povećan je broj regionalnih događaja i kampanja, naročito u kontekstu Arapskog proleća i tranzicije prema demokratiji u Severnoj Africi i Bliskom istoku, uz podsećanje da demokratija nije samo formalna procedura, već i praktična zaštita ljudskih prava.
Period od 2016. do 2019. doneo je fokus na digitalnu demokratiju i borbu protiv dezinformacija, dok je pandemija kovid-19 između 2020. i 2021. istakla napetosti između javnog zdravlja i građanskih prava, uz virtuelne forume i promociju odgovornog upravljanja.
Od 2022. do 2024. pažnja se proširila na demokratiju u kontekstu međunarodnih sukoba, uključujući rat u Ukrajini, dok su posebni izveštaji UN upozoravali na autoritarne pritiske i rast populizma u Evropi, Americi i Aziji.
(EUpravo zato.rs)
