Podaci Republičkog zavoda za statistiku pokazuju da je prosečan mesečni prihod domaćinstava u Srbiji tokom 2024. godine iznosio 97.705 dinara, dok su rashodi bili nešto veći - 98.165 dinara. Drugim rečima, prosečno domaćinstvo trošilo je više nego što je zarađivalo.
Iako plate u Srbiji rastu, životni standard i dalje značajno zaostaje za evropskim prosekom, ističe za RTS Radojka Nikolić, glavna i odgovorna urednica digitalnih časopisa Biznis i Ekonometrar.
"Mi smo i dalje na oko 40 odsto proseka Evropske unije. Dok je prosečna godišnja plata u EU oko 40.000 evra, kod nas je tek oko 7.000. To dovoljno govori gde se nalazimo", kaže Nikolić.
Plate rastu, ali standard ne prati taj tempo
U julu 2025. prosečna bruto zarada u Srbiji iznosila je 150.646 dinara, a neto 109.071 dinar. U odnosu na isti mesec prethodne godine, neto plate su nominalno porasle za 11,5 odsto, a realno za 6,3 odsto.
Ipak, medijalna zarada, iznos do kojeg zarađuje polovina zaposlenih, iznosila je svega 85.000 dinara. To znači da više od 50 odsto građana Srbije živi sa mesečnim primanjima ispod tog nivoa.
"Rast plata ne znači i bolji životni standard. Zbog inflacije i niske početne baze, teško je osetiti napredak. Da bismo živeli bolje, potrebna je znatno veća, dvocifrena stopa rasta", objašnjava Nikolić.
Skoro milion ljudi jedva sastavlja kraj s krajem
Nikolić upozorava da visoki procenti rasta prihoda ne odražavaju stvarno stanje.
"Problem je što su naše zarade godinama niske. Skoro milion ljudi u Srbiji živi u riziku od siromaštva, od plate do plate", ističe ona i dodaje da medijalna zarada realnije oslikava situaciju od prosečne.
„Oni koji su na prosečnoj ili medijalnoj zaradi često moraju da rade dodatne poslove ili da se nečega odreknu", objašnjava.
Raste broj bogatih, ali i razlike među građanima
Socijalne razlike postaju sve izraženije, i u svetu, i u Srbiji.
Najbogatijih je, kaže Nikolić, uvek između jedan i dva odsto stanovništva.
"Oko deset odsto ljudi u Srbiji živi dobro, to je oko 660.000 građana koje viđamo po restoranima i tržnim centrima. Ali većina je u drugoj kategoriji, sa minimalnim primanjima. Sloj bogatih se širi, ali većina i dalje ostaje siromašna", navodi Nikolić.
Perspektive bez velikog optimizma
Ekonomski izgledi za naredni period nisu ohrabrujući.
"Ova godina je loša za ceo svet, pa i za nas. Evropski rast za 2026. procenjuje se na svega 1,5 odsto, a kod nas će biti nešto viši, ali pre svega zahvaljujući velikim infrastrukturnim projektima", kaže Nikolić.
Prema njenim rečima, Srbija mora realno da proceni svoje mogućnosti i da pronađe nova tržišta i rešenja kako bi se poboljšao kvalitet života građana.
(M.A./EUpravo zato/rts.rs)
