Evropska unija želi da pojača napore u zabrani takozvanih konverzivnih terapija i suzbijanju mržnje prema LGBTK+ zajednici, usled porasta napada na njene pripadnike.
Prema podacima koje je Evropska komisija objavila, otprilike svaka četvrta LGBTK+ osoba u EU, uključujući gotovo polovinu trans osoba, bila je izložena nekom obliku konverzivne terapije, bilo kroz fizičko ili seksualno nasilje, verbalno zlostavljanje ili ponižavanje.
Konverzivna terapija je naziv za svaku praksu koja ima cilj da promeni, potisne ili "ispravi" nečiju seksualnu orijentaciju ili rodni identitet.
"Ove brojke su šokantne. Ovo mora da prestane", izjavila je komesarka za jednakost Hadža Lahbib na konferenciji za medije.
Lahbib je predstavila Strategiju EU za LGBTIQ+ ravnopravnost za period 2026–2030, osmišljenu da se suprotstavi sve učestalijim napadima na pripadnike zajednice. "Izgleda kao da idemo unazad", rekla je, dodajući da je reč o "zabrinjavajućem trendu".
Polovina članica ima startegiju
Trenutno polovina država članica EU ima nacionalne strategije za LGBTK+ jednakost, dok je osam zemalja, Belgija, Kipar, Francuska, Nemačka, Grčka, Malta, Portugal i Španija, zabranilo konverzivne terapije. Holandija razmatra da im se pridruži.
U međuvremenu, Vrhovni sud SAD razmatra ukidanje zabrane ove prakse u saveznoj državi Kolorado.
Nova strategija Evropske komisije, koja nije pravno obavezujuća, fokusiraće se na borbu protiv govora mržnje prema LGBTK+ osobama, kako na internetu, tako i van njega, uz plan za suzbijanje sajber nasilja i onlajn uznemiravanja.
Komisija takođe razmatra donošenje zakona kojim bi se ujednačila definicija govora mržnje na internetu u svim državama članicama.
U pojedinim evropskim zemljama, međutim, situacija se pogoršava.
Premijer Slovačke Robert Fico prošlog meseca je progurao ustavni amandman kojim se utvrđuje da postoje samo dva pola, muški i ženski, kao i zabrana surogat majčinstva i usvajanja za istopolne parove.
Mađarski premijer Viktor Orban već godinama vodi spor s Briselom zbog niza anti-LGBTK+ zakona i pokušaja zabrane ovogodišnje Budimpeštanske Parade ponosa.
Očekuje se da će Sud pravde EU uskoro odlučiti da li su te mere u suprotnosti s evropskim zakonodavstvom, a preliminarna pravna analiza sugeriše da će sud presuditi u korist Brisela.
"Komisija neće oklevati da preduzme dalje korake uključujući i pokretanje sudskih postupaka radi zaštite ljudskih prava," rekla je Lahbib.
Dodala je da je protiv Mađarske trenutno pokrenuto deset postupaka zbog kršenja osnovnih prava EU, a da je zbog toga zamrznuto 18 milijardi evra evropskih fondova namenjenih toj zemlji.
"Ne želimo da građani ispaštaju zbog poteza svojih vlada," rekla je Lahbib i dodala da je za sledeći dugoročni budžet EU predložila da se zamrznuta sredstva zbog kršenja vladavine prava direktno usmere organizacijama civilnog društva.
(EUpravozato)
