Španski modni gigant Mango uskoro se vraća na srpsko tržište, pet godina nakon što je zatvorio svoje prodavnice u zemlji.
Nova radnja biće otvorena u beogradskom tržnom centru Ušće, a povratak ovog brenda izazvao je veliko interesovanje, posebno među potrošačima koji su 2020. godine sa razočaranjem ispratili njegov odlazak.
Iako je Mango jedan od retkih koji se vraća, nije usamljen primer promene poslovne strategije na domaćem tržištu. Poslednjih godina više poznatih modnih lanaca zatvaralo je svoje radnje u Srbiji.
Orsay je 2022. godine ugasio svih 13 prodavnica nakon stečaja matične kompanije u Nemačkoj, a C&A je iste godine napustio tržište zbog milionskih carinskih prekršaja.
Nedavno je i Pepco najavio zatvaranje 28 prodavnica u Nemačkoj zbog slabih rezultata, ali iz kompanije poručuju da se reorganizacija neće odraziti na poslovanje u Srbiji.
Tržište u promeni: jedni odlaze, drugi dolaze
Profesor Ekonomskog fakulteta u Subotici Goran Vukmirović objašnjava za Biznis.rs da razlozi za povlačenje i povratak brendova nisu jednostavni. U poslednjih deset godina, kako kaže, Srbija postaje sve privlačnija za međunarodne kompanije, pre svega zbog rasta prihoda građana i sve većeg broja potrošača koji mogu da priušte skuplju garderobu.
"Mango se vraća jer prepoznaje da postoji segment kupaca koji sada može da priušti taj nivo brenda. Slično kao što je Zara uspela da se pozicionira u srednjem cenovnom rangu, Mango računa na nešto višu kategoriju, sličnu Desigualu ili Massimo Duttiju", objašnjava Vukmirović.
On dodaje da je fluktuacija brendova normalna pojava na svim tržištima. Neki lanci šire poslovanje, dok se drugi povlače ako poslovni rezultati nisu zadovoljavajući.
"Brendovi pažljivo prate rezultate svake zemlje. Ako poslovanje ne ide po planu, gubici se tolerišu najviše nekoliko meseci. Nakon toga donosi se odluka o povlačenju", kaže profesor.
Potrošačke navike u Srbiji se razlikuju od zapadnih
Vukmirović ističe da su navike kupaca u Srbiji drugačije od onih u Zapadnoj Evropi. Dok se na zapadu prednost daje domaćim markama i kvalitetu materijala, kod nas dominira kupovina brze mode i pristupačnih brendova.
"Marks & Spencer je kod nas doživeo neuspeh jer jednostavno nemamo dovoljno kupaca koji traže taj tip klasične, kvalitetne garderobe. Mlađa populacija se okreće sportskoj eleganciji, a oni sa višim prihodima, poput IT stručnjaka, uglavnom nisu orijentisani na formalnu modu", objašnjava.
Kako brendovi ulaze i izlaze sa tržišta?
Pre ulaska na novo tržište, globalne kompanije detaljno analiziraju njegov potencijal i predviđaju kretanje potražnje u narednim godinama, kaže Vukmirović.
Način ulaska zavisi od poslovne strategije: neki, poput Lidla, investiraju samostalno i grade objekte, dok drugi biraju franšizne modele ili licencne partnere, što često nosi rizik lošeg izbora saradnika.
"Kod modnih brendova i sportskih lanaca taj rizik je posebno izražen jer se često oslanjaju na lokalne partnere koji treba da razumeju brend i tržište. Ako ta sinergija izostane, saradnja kratko traje", zaključuje profesor Vukmirović.
(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)
