Grčka vlada je najavila dva nova rešenja u pokušaju da obuzda jednu od najgorih stambenih kriza u Evropi. Uvođenje socijalnih zakupnina i socijalnog stanovanja ima cilj da ublaži pritisak na tržište stanovanja, ali mnogi sumnjaju da će mere biti dovoljne za rešavanje duboko ukorenjenih problema.
Vladin plan: Socijalne zakupnine i stanovanje
Ministarka za socijalnu koheziju i porodicu, Domna Mihailidu, opisala je mere kao "složen alat" koji zahteva saradnju više aktera. Projekti socijalnog stanovanja biće zasnovani na mobilizaciji dugo zanemarene javne imovine, kao što je neiskorišćeno državno zemljište, izveštava Euronews.
U saradnji sa Ministarstvom odbrane, neaktivne vojne lokacije biće korišćene za nove stambene inicijative. Već su izabrana tri bivša vojna kampa u Atini, Solunu i Patrasu. Prva faza programa ima za cilj izgradnju između 1.500 i 1.700 stambenih jedinica za domaćinstva sa srednjim prihodima.
"Naš cilj je da uskoro imamo povećan stambeni fond, baš tamo gde je potreban, u srcu urbanih centara Atine, Soluna i Patrasa", rekao je Mihailidu.
Druga mera, socijalni zakup, podrazumeva javno-privatno partnerstvo usmereno na renoviranje postojećih, napuštenih zgrada. Prema ovom modelu, privatni investitor bi preuzeo renoviranje zgrada u javnom vlasništvu, a zauzvrat bi država obezbedila najmanje 30 odsto novoizgrađenih domova.
Ministar je objasnio: "Povećavamo stambeni fond, koristeći stagnirajuću javnu imovinu i stvaramo nove socijalne stanove tamo gde postoji potreba."
Izazovi i sumnje na tržištu
Uprkos optimizmu vlade, učesnici na tržištu nekretnina upozoravaju da će ove mere, iako već sprovedene u drugim evropskim zemljama, biti teško sprovesti u Grčkoj. Jedan od glavnih problema je složen vlasnički status mnogih javnih objekata, čije rešavanje može trajati mesecima ili čak godinama.
Dodatni problem su izuzetno duge procedure za dobijanje dozvola za nove stambene projekte. Zato tržišni stručnjaci pozivaju na "ubrzane" procedure, slične onima koje su na snazi tokom priprema za Olimpijske igre.
Koliko je duboka stambena kriza u Grčkoj?
Nedavna studija grčke platforme za nekretnine Prosperty otkriva ozbiljne probleme ponude i potražnje na tržištu. Većina dostupnih nekretnina je stara, izgrađena 1960-ih i 1970-ih, a samo jedna od deset je renovirana. Trenutno je na prodaju oko 131.000 nekretnina i 45.000 za iznajmljivanje, ali mnoge ostaju prazne i do dve godine zbog nesklada između cene i kvaliteta.
Prosečna tražena cena za nekretninu dostiže 300.000 evra, odnosno oko 2.500 evra po kvadratnom metru. Novogradnja je uglavnom rezervisana za kupce sa visokom kupovnom moći, a cene često prelaze 6.000 evra po kvadratnom metru za luksuzne opcije.
Istovremeno, stopa vlasništva nad kućama je pala za 12 odsto, a visoki hipotekarni uslovi sve više otežavaju mladim ljudima i porodicama da poseduju sopstvene domove.
Rešenja postoje, ali zahtevaju transparentnost
Studija Prospertija predlaže niz rešenja, uključujući državne programe zakupa sa mogućnošću otkupa i proširenje vladine inicijative "Moj dom" za stambene kredite za mlade. Takođe poziva na dodatne državne garancije i ciljane poreske olakšice.
Ostale mere uključuju progresivni porez na prazne stanove u kritičnim oblastima, pretvaranje poslovnih prostora u stambene jedinice i stvaranje jedinstvene baze podataka o nekretninama (MLS). Poslednja mera ima cilj da okonča nedostatak transparentnosti u oglasima i bori se protiv nerealno visokih cena.
"Transparentnost je ključna za sređivanje tržišta", naglasio je Antonios Markopulos iz Prospertija, napominjući da bez jasnih podataka niko ne može imati potpunu sliku o stvarnoj dostupnosti nekretnina. Zaključak studije je jasan: rešavanje krize zahteva ne samo novu gradnju, već i inovativne alate, veću transparentnost i politike koje podstiču vlasništvo i olakšavaju pristup kreditima.
(EUpravo zato/Euronews)
