Evropska unija i zemlje Zapadnog Balkana preduzele su korake ka jačanju saradnje u oblasti istraživanja, inovacija i ekonomskog razvoja.
Na ministarskom sastanku na visokom nivou, koji su organizovale Evropska komisija, Predsedništvo Saveta EU i Crna Gora okupili su se zvaničnici EU, ministri zemalja Zapadnog Balkana i predstavnici država članica EU kako bi unapredili integraciju regiona u evropski istraživački i inovacioni ekosistem.
Događaj, sa ciljem integracije regiona u istraživački sistem EU, okupio je pored predstavnika EU, ministara iz zemalja Zapadnog Balkana i predstavnike naučne, inovacione i poslovne zajednice. Prisutnima su se obratili, između ostalih, Ekaterina Zaharieva, evropska komesarka za startapove, istraživanje i inovacije, Johan Satler, ambasador EU u Crnoj Gori, Anđela Jakšić-Stojanović, ministarka prosvete, nauke i inovacija, i Maida Gorčević, ministarka evropskih poslova.
Sastanku su prisustvovali i resorni ministri zemalja regiona, kao i predstavnici inicijativa, projekata i tela EU poput COST-a (European Cooperation in Science and Technology) i EIT-a (European Institute of Innovation and Technology).
Evropska komesarka Ekaterina Zaharieva istakla je da joj je izuzetno drago što su se ministri okupili baš u Podgorici, naglašavajući značaj ovog trenutka za jačanje partnerstva EU i Zapadnog Balkana u oblasti istraživanja i inovacija.
"Evropska unija i Crna Gora su snažni partneri u oblasti inovacija i istraživanja. Crna Gora učestvuje u našim okvirnim programima još od 2008. godine. Od tada je ostvarila impresivan napredak. Pred nama je zajednički zadatak: da pretvorimo briljantnu nauku i preduzetnički duh ovog regiona u motor ekonomskog rasta", poručila je Zaharieva.
Ambasador EU u Crnoj Gori, Johan Satler, naglasio je da se u zemljama Zapadnog Balkana jasno vidi pozitivna dinamika.
"Na polovini trajanja programa Horizont Evropa, aplikanti iz regiona već su obezbedili oko 180 miliona evra kroz više od 500 projekata, što je izvanredan uspeh koji pokazuje snagu naše saradnje u oblasti istraživanja i inovacija. Od digitalnih rešenja za poljoprivredu do napretka u zdravstvu i pomorskim tehnologijama, Zapadni Balkan dokazuje svoj kapacitet da doprinese naučnoj izvrsnosti Evrope", dodao je.
Platforma predstavlja operativni mehanizam Agende za inovacije, istraživanje, obrazovanje, kulturu, mlade i sport na Zapadnom Balkanu (WB agenda), koju je pokrenula Evropska unija sa ciljem promovisanja naučne izvrsnosti u regionu.
Agenda koja promoviše nauku u regionu
Platforma predstavlja operativni mehanizam Agende za inovacije, istraživanje, obrazovanje, kulturu, mlade i sport na Zapadnom Balkanu (WB agenda), koju je pokrenula Evropska unija sa ciljem promovisanja naučne izvrsnosti u regionu.
Diskusije tokom susreta učesnika ukazale su na značaj stvaranja jedinstvenijeg evropskog inovacionog prostora, u kojem bi zemlje Zapadnog Balkana mogle aktivnije učestvovati u oblikovanju istraživačke i tehnološke budućnosti kontinenta. Napori se usmeravaju na smanjenje jaza u inovacijama kroz intenzivniju saradnju, usklađivanje politika i pristup programima EU.
Učesnici su se saglasili da je neophodno ulagati u istraživačku infrastrukturu i podsticati primenu novih tehnologija, poput veštačke inteligencije, u nauci i industriji.
Ministarka evropskih poslova Maida Gorčević rekla je da Crna Gora ostaje čvrsto opredeljena da do kraja naredne godine završi pregovarački proces, čime bi se otvorio put ka punopravnom članstvu do 2028. godine.
"U tom kontekstu, prepoznajemo transformativnu moć istraživanja i inovacija za ekonomski rast, održivi razvoj i društvenu koheziju. Nauku vidimo ne samo kao pokretača tehnološke izvrsnosti, već i kao ključni most ka evropskoj integraciji", poručila je ona sa skupa u Podgorici.
Učesnici sastanka istakli su značaj dalje saradnje, razvoja istraživačke infrastrukture i strategija pametne specijalizacije za rešavanje izazova zelene i digitalne tranzicije, kao i ulogu veštačke inteligencije u nauci. Zaključci plenarnog dela uključuju posvećenost jačem povezivanju akademske zajednice sa industrijom.
"Iako se naši izdaci za istraživanje i inovacije još uvek kreću između 0,2 i 1 posto BDP-a, naš zajednički cilj da dostignemo 3 posto nije san, to je pravac. Svaka investicija u znanje približava nas snažnijem, konkurentnijem i povezanijem regionu", zaključila je Prof. dr Anđela Jakšić-Stojanović, ministarka prosvete, nauke i inovacija.
(EUpravo zato.rs)
Rad u skladu sa strategijama EU
Diskusije su ukazale na značaj stvaranja jedinstvenijeg evropskog inovacionog prostora, u kojem bi zemlje Zapadnog Balkana mogle aktivnije učestvovati u oblikovanju istraživačke i tehnološke budućnosti kontinenta. Napori se usmeravaju na smanjenje jaza u inovacijama kroz intenzivniju saradnju, usklađivanje politika i pristup programima EU.
Učesnici su se saglasili da je neophodno ulagati u istraživačku infrastrukturu i podsticati primenu novih tehnologija, poput veštačke inteligencije, u nauci i industriji.
Takođe su naglasili značaj strategija pametne specijalizacije kao alata za podsticanje lokalnih inovacionih ekosistema, jačanje konkurentnosti i suočavanje sa dvostrukim izazovima, zelenom i digitalnom tranzicijom.
Strategija pametne specijalizacije sve više dobija na značaju u regionu. Od 2018. godine sve ekonomije Zapadnog Balkana izrazile su posvećenost njenom uvođenju, uz tehničku podršku Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije (Joint Research Centre).
Ministarski sastanak se fokusirao i na podsticanje učešća privatnog sektora u istraživanju i inovacijama.
Ključna područja delovanja uključuju mogućnosti finansiranja, izgradnju kapaciteta i programe obuke kako bi se ojačao inovacioni potencijal regiona i podstvorilo otvaranje novih radnih mesta.
Povećano učešće u evropskim programima kao što su COST (Evropska saradnja u nauci i tehnologiji) i Eureka označeno je kao prioritet.
Ovi programi pomažu istraživačima i inovatorima da se povežu sa partnerima širom Evrope i olakšavaju saradnju između akademske zajednice i industrije.
Plan rasta za Zapadni Balkan i mehanizmi finansiranja
Agenda Zapadnog Balkana za inovacije, istraživanje, obrazovanje, kulturu, omladinu i sport pruža okvir za produbljivanje saradnje sa EU u ovim oblastima, podržavajući širi proces proširenja EU.
Strategije pametne specijalizacije predstavljaju ključni pokretač inovacija i lokalnog razvoja. Od 2018. godine sve ekonomije Zapadnog Balkana izrazile su posvećenost primeni ovog pristupa uz vođenje Zajedničkog istraživačkog centra Evropske komisije (JRC).
Plan rasta za Zapadni Balkan ima za cilj da region približi EU nudeći rani pristup nekim prednostima članstva, ubrzavajući socio-ekonomsko približavanje i konkurentnost. Plan se sprovodi uz podršku Instrumenta za reforme i rast za Zapadni Balkan (Reform and Growth Facility), koji predviđa do 6 milijardi evra za period 2024-2027.
Ministarski sastanak o istraživanju, inovacijama i strategijama pametne specijalizacije predstavlja još jednu važnu prekretnicu na putu Zapadnog Balkana ka bližoj integraciji u EU, podstičući saradnju, dijalog i zajednički napredak u istraživačkom i inovacionom ekosistemu.
(EUpravo zato.rs)