Dok Evropa na globalnom nivou često važi za region visokog životnog standarda, podaci najnovijeg istraživanja Evropske unije pokazuju da socijalne i ekonomske razlike i dalje snažno oblikuju svakodnevicu građana.
Prema statistici o prihodima i uslovima života za 2024. godinu, čak 8,5 posto stanovnika u EU izjavilo je da ne može sebi da priušti obrok sa mesom, ribom ili ekvivalentan vegetarijanski obrok svaki drugi dan.
Ova cifra otkriva sloj socijalne ranjivosti koji se često previđa iza prosečnih ekonomskih pokazatelja.
Detaljnija analiza otkriva razlike među državama članicama. U pojedinim zemljama, problem je gotovo tri puta izraženiji od evropskog proseka.
Tako u Bugarskoj 18,7 posto ljudi ne može sebi da obezbedi redovan proteinski obrok, u Slovačkoj je taj procenat 17,1 posto, dok u Rumuniji iznosi 16,3 posto. Ovi podaci jasno ukazuju na dublje strukturalne ekonomske izazove sa kojima se suočavaju građani u istočnom delu Evrope.
S druge strane, na dnu lestvice nalaze se zemlje u kojima je ovakva vrsta uskraćenosti gotovo marginalna. Na Kipru je samo 1,2 posto domaćinstava prijavilo da ne može priuštiti obrok ovog tipa, u Irskoj 1,8 posto, dok je u Portugalu taj procenat 2,5 posto, piše Europa Magazin.
Ovi rezultati osvetljavaju različite ekonomske realnosti unutar iste političke i ekonomske zajednice, ali i podsećaju da evropske politike solidarnosti i socijalne kohezije imaju još mnogo posla.
Ova statistika meri objektivnu mogućnost, a ne naviku, što znači da se ne radi o tome da li domaćinstva žele ili ne žele da jedu meso ili ribu, već isključivo o tome da li to sebi mogu da priušte. Samim tim, podaci se direktno povezuju sa siromaštvom, inflacijom cena hrane i rastućim troškovima života.
Za evropske institucije, ali i za nacionalne vlade, ovi brojevi mogu biti ozbiljan signal. Hrana je osnovna ljudska potreba, a činjenica da milioni građana u Uniji nemaju sigurnost obezbeđivanja adekvatnog obroka svaki drugi dan ukazuje na dublje probleme, od nejednakosti do socijalne isključenosti.
(EUpravo zato.rs)
