U supermarketima od Stokholma do Milana cene paradajza i maslinovog ulja rastu. Nekada među najjeftinijim osnovnim namirnicama u evropskoj kuhinji, danas izgledaju kao luksuz, samo maslinovo ulje poskupelo je za 50 posto u 2024. u odnosu na prethodnu godinu, što ide u prilog ranijim upozorenjima da jeftinog povrća više nema jer ga je sve teže proizvesti.
već su se nebrojano puta čula.
Razlog za to leži dalje na jugu, gde Španija, Italija, Grčka i Portugal prolaze kroz još jednu godinu suša, toplotnih talasa i nepredvidivih padavina. Evropski usevi su smanjeni, dok uvoz popunjava prazninu, a porodice širom kontinenta plaćaju razliku na kasi.
Analizirajući ovu pojavu, "European correspodent" bavio se trenutnom politikom EU o bezbednosti hrane i koliko je do sada imala pozitivnih efekata na poljoprivredu.
"Decenijama, evropski prehrambeni sistemi oslanjali su se na Zajedničku poljoprivrednu politiku (CAP), stvorenu 1962. godine, dok su se sećanja na glad nakon Drugog svetskog rata još uvek sveže čuvala. CAP danas i dalje zauzima gotovo trećinu celokupnog budžeta EU, oko 55 milijardi evra godišnje. Krajnji cilj politike je da obezbedi stabilnu i pristupačnu hranu podržavajući prihode poljoprivrednika i štiteći njihov životni standard. Trebalo bi da im pomogne da balansiraju ekonomske prioritete sa ekološkim i društvenim, poput održivosti i očuvanja sela", navodi se u analizi.
Ipak, u praksi, skoro 70 posto ukupnog CAP budžeta ide u direktne isplate poljoprivrednicima, raspodeljene uglavnom prema veličini njihove zemlje. Ovaj sistem je uspevao da održi poljoprivrednike i podrži ruralne ekonomije, ali je nejednak: najvećih 20 posto farmi prima oko 80 posto subvencija.
CAP pomaže u održavanju prihoda farmi, ali malo doprinosi otpornosti na klimatske šokove poput suša, toplotnih talasa ili nestašice vode – fenomena koji odlučuju šta će na kraju stići na tanjire u pogledu pristupačnosti i stabilnosti. Evropski računovodstveni sud je 2021. godine utvrdio da, uprkos veličini, CAP nema merljiv uticaj na adaptaciju na klimatske promene ili biodiverzitet.
Sistem i dalje ostaje neujednačen, iako je CAP tokom šest decenija dobijao određene izmene: dodavanje ekoloških uslova za subvencije, male krizne rezerve za vanredne situacije i fondove za ruralni razvoj i inovacije.
Ipak, 2024. studija je pokazala da više od 80 posto CAP sredstava i dalje ide na intenzivnu proizvodnju životinja koja emituje velike količine gasova, dok su ulaganja u klimatski pametne prakse minimalna. Kada su suše pogodile južnu Evropu 2022. i 2023. godine, najgore u poslednjih pet vekova, CAP je bio spor i nespretan u pružanju podrške. Poljoprivrednici su čekali mesece na nadoknade, dok su potrošači istovremeno videli skok cena preko noći.
Posledice oštrih vremenskih uslova i nemogućnosti prilagođavanja su očigledne. Ove godine proizvodnja paradajza širom Mediterana očekuje se da padne za više od 10 posto u odnosu na prošlu godinu.
Maslinovo ulje, "tečno zlato" Evrope, poskupelo je više od dvostruko u poslednjih pet godina nakon uzastopnih loših žetvi. U međuvremenu, uvoz brzo raste: marokanski paradajz, između ostalog, sada popunjava evropske police. Za mnoge poljoprivrednike, ovo izgleda kao udar jer uvezeno povrće ne podleže istim standardima, dolazi jeftinije i ističe rastuću zavisnost Evrope od spoljnih snabdevača, što može ugroziti domaće proizvođače.
Na kontinentu, bes izlazi na ulice: prošle i ove godine poljoprivrednici su blokirali puteve ka Briselu traktorima, jasno poručujući da to neće oklevati da ponove. Istovremeno, bojkot supermarketa proširio se po Jugoistočnoj Evropi ovog proleća, od Hrvatske do Bugarske, dok su potrošači protestovali zbog rastućih cena hrane.
Odgovor EU, međutim, bio je parcijalan. Hitni sporazumi sa poljoprivrednicima vraćali su zelene regulative kako bi se povećali kratkoročni prinosi, uprkos upozorenjima naučnika da se dugoročna otpornost žrtvuje. Najjasniji primer za to je tiha smrt strategije "Od farme do tanjira", dela Zelenog dogovora EU, koja je odložena nakon prošlogodišnjih velikih protesta poljoprivrednika zbog nerealnih ciljeva, poput smanjenja upotrebe pesticida za polovinu do 2030.
Koje su sada opcije EU? Najlakši način je korišćenje kriznih rezervi CAP-a, kao 2023. kada je 330 miliona evra oslobođeno poljoprivrednicima pogođenim sušom u Španiji, Portugalu i Italiji. Ipak, nijedan iznos ne može pokriti sistemske šokove poput 28 milijardi evra godišnjih gubitaka od suša, toplotnih talasa i poplava koje trenutno pogađaju evropsku poljoprivredu. I dok Zeleni dogovor EU snažno insistira na smanjenju emisija, on malo govori o tome kako će Evropa obezbediti stabilnu ishranu u svetu pogođenom klimatskim promenama.
Komisija sada razmatra reforme za sledeći budžetski ciklus od 2028. do 2034. godine. Predlozi uključuju spajanje CAP-a sa regionalnim fondovima i smanjenje ukupne veličine budžeta za više od 20 posto, sa 386 milijardi evra danas na oko 302 milijarde nakon 2028.
Od toga, gotovo sva sredstva i dalje bi išla za podršku prihodima, dok bi samo 6,3 milijarde bile namenjene upravljanju krizama. Evropski računovodstveni sud i nevladine organizacije poput CAN Europe kritikuju ovo kao padanje u stari obrazac "CAP i dalje služi kao mašina za subvencije, a ne kao politika hrane otporna na klimatske promene", prenosi portal.
(EUpravo zato.rs)
