Od krompira u Velikoj Britaniji do crnog luka u Indiji, ekstremni vremenski uslovi izazvani klimatskim promenama dovode do kratkoročnog povećanja cena hrane širom sveta, pokazalo je istraživanje.
Istraživanje Supercomputing Center-a u Barseloni direktno povezuje desetine klimatskih ekstrema sa skokovima cena hrane, ističući sve veću ranjivost prehrambenih sistema na ekološke šokove.
Prethodne studije su ispitivale kako visoke temperature, koje uzrokuju neuspeh useva i nestašicu zaliha, povećavaju ukupnu inflaciju cena hrane na duži rok.Međutim, nova istraživanja pokazuju da određeni prehrambeni proizvodi takođe doživljavaju mnogo strmiji kratkoročni porast cena, doprinoseći inflaciji.
Cena maslinovog ulja u Evropi skočila je za 50 procenata prošle godine nakon dugotrajnih suša u južnoj Španiji 2022. i 2023. godine.
U Indiji je toplotni talas u maju prošle godine podigao cene crnog luka za 89 procenata, dok su u Koreji cene kupusa porasle za 70 procenata nakon rekordnih letnjih vrućina.
U Japanu su cene pirinča porasle za 48 procenata u septembru nakon avgustovskog toplotnog talasa koji je pogodio region, a u Kini su cene povrća porasle za 30 procenata. U Kaliforniji, cena povrća u Arizoni skočila je za 80 procenata u novembru 2022. godine nakon suše.
Ima potencijal da bude još gore
Mnogi vremenski događaji koji su izazvali ovaj porast cena "bili su potpuno bez presedana iz istorijske perspektive", rekao je glavni autor Maksimilijan Koc iz Supercomputing Center-a u Barseloni.
Temperature su bile "daleko izvan raspona onoga što bismo očekivali u stabilnoj klimi koja ne bi bila pod uticajem ljudskih emisija", rekao je on.
Studija je otkrila da skokovi cena hrane često prate ekstremne vremenske događaje samo nekoliko meseci, obrazac za koji su istraživači upozorili da će verovatno postati češći kako se klimatske promene budu intenzivirale.
"Znamo da vremenski ekstremi već postaju intenzivniji i češći nego što su bili pre 30-40 godina i očekujemo da će se to nastaviti sve dok emisije gasova staklene bašte budu rasle", rekao je Koc.
Ako prehrambeni sistem "nastavi da reaguje na isti način kao što smo nedavno videli, onda očekujemo da će se desiti ista stvar u pogledu cena hrane, i verovatno na ekstremnije i nepredvidivije načine."
Nagli porast cena hrane proširio se iz pojedinačnih regiona širom sveta putem trgovine, pokazala je studija. Cena čokolade je naglo porasla u Velikoj Britaniji, na primer, nakon što su se cene kakaoa utrostručile nakon suše i ekstremnih vrućina u Gani i Obali Slonovače.
Spekulacije na tržištu i "loša politika" često su pogoršavale uticaj povećanja cena hrane povezanog sa klimatskim promenama, rekao je Radž Patel sa Univerziteta u Teksasu, koji nije bio uključen u izveštaj.
Kada je toplo vreme u Rusiji podstaklo šumske požare koji su doveli do skoka cena pšenice 2010. godine, Moskva je uvela izvozni embargo koji je "katapultirao globalne cene pšenice do neba", primetio je Patel. To je igralo ulogu u neredima oko hleba čak i u Mozambiku.
Na udaru i centralne banke
Zemlje poput Velike Britanije, koje se u velikoj meri oslanjaju na uvoznu robu, bile su posebno ranjive na klimatske šokove u inostranstvu, rekla je koautorka izveštaja Ana Tejlor, izvršna direktorka Fondacije za hranu Ujedinjenog Kraljevstva.
Istraživanje je takođe pokrenulo pitanja za centralne banke, jer rastuće cene hrane potkopavaju napore za kontrolu ukupne inflacije, posebno u zemljama u razvoju gde hrana čini veći udeo u potrošačkim cenama.
"Ove neuobičajeno visoke temperature direktno utiču na ukupne stope inflacije, a glavni pokretač je hrana... To se odražava na ukupne cene", rekao je Koc.
Prošle nedelje, Velika Britanija je prijavila neočekivani porast inflacije na 18-mesečni maksimum od 3,6 procenata u junu, delimično zbog rasta cena hrane. Studija je takođe napomenula da kada troškovi rastu, siromašnija domaćinstva će verovatno jesti manje hrane. Potrošnja voća i povrća je posebno bila "veoma osetljiva na rast cena hrane", rekao je Tejlor.
(EUpravo zato/Seebiz)
