Ovog ponedeljka je istekao rok za Gruziju.
Evropska komisija je ovoj bivšoj sovjetskoj zemlji dala vreme do kraja avgusta da sprovede neophodne reforme u oblasti ljudskih prava, nezavisnosti pravosuđa i slobode medija kao deo procesa kandidature za članstvo.
Komisija će sada razmotriti izveštaj gruzijske vlade i do kraja godine objaviti svoju ocenu.
Ulog je ogroman:Gruzija bi mogla da izgubi status kandidata za članstvo u EU, što bi dovelo u pitanje njihovu evropsku budućnost. Gubitak kandidature značio bi prekid ključne političke i finansijske podrške iz Brisela i otvaranje prostora za širenje ruskog uticaja.
Međutim, i neposredne posledice su ozbiljne.
Ako vlada ne ispuni preporuke EU, bezvizni režim, koji je na snazi od 2017. godine, mogao bi da bude suspendovan. Milioni Gruzina se oslanjaju na putovanja bez viza zbog studija, posla i održavanja porodičnih veza u EU. Za mnoge građane, gubitak tog prava bi bio ogroman udarac po svakodnevni život, dok bi osećaj da se njihova zemlja sve više udaljava od EU postao još jači.
Mediji u Gruziji na udaru vlasti
Samo dve nedelje pre isteka roka, gruzijski nezavisni mediji poslali su signal upozorenja. Dana 13. avgusta, mnogi sajtovi su iznenada "pocrneli", prikazujući samo jednu poruku: "Svetlo ne sme da se ugasi".
Novinari i urednici su se ujedinili u kampanji kako bi upozorili građane Gruzije da je budućnost medija, a samim tim i demokratski put zemlje, pod direktnom pretnjom.
Za Evropsku komisiju sloboda medija nije sporedno, već centralno pitanje. Zato je gašenje nezavisnih medijskih sajtova imalo tako snažnu poruku. Od početka 2024. godine, vlada je usvojila zakone koji su značajno ograničili rad organizacija civilnog društva, ranjivih grupa i nezavisnih medijskih kuća, sužavajući prostor za demokratiju.
Posebno je bio problematičan proruski zakon o "stranim agentima", usvojen 2024. godine, koji zahteva da se mediji i nevladine organizacije koje primaju više od 20 odsto sredstava iz inostranstva registruju kao "agent stranog uticaja". Međutim, takvo označavanje medije prilično stigmatizuje u očima javnosti i ograničava njihovu mogućnost za slobodni rad.
Ovog leta su uvedena nova ograničenja za snimanje u sudovima, čime je smanjena transparentnost. Novi propisi mogli bi da nateraju novinare da otkrivaju poverljive izvore, čime se potkopava osnova istraživačkog novinarstva. U slučajevima klevete, državni zvaničnici sve češće koriste sudove kao sredstvo zastrašivanja kritičkih glasova.
"Danas nezavisni onlajn mediji u Gruziji jedva opstaju. Režim pokušava da ućutka glasove koji govore istinu", navodi se u saopštenju 22 nezavisna medija koja učestvuju u kampanji.
Ako bezvizni režim zaista bude suspendovan, cenu ne plaća vlada, već obični građani Gruzije. Mladi će teže studirati i raditi u Evropi, porodice će imati poteškoća da posećuju voljene u inostranstvu, a mali biznisi izgubiće jednostavnu vezu sa evropskim tržištima.
Za mladu generaciju, Evropa je garancija bolje budućnosti. Zato sloboda medija mora da opstane, preneo je "European Correspondent".
(EUpravo zato/European Correspondent)
