Povodom rođendana Nikole Tesle, u sredu 10 jula, ulaz u beogradski muzej koji nosi ime i prezime ovog velikog naučnika biće besplatan.
Stručna vođenja će biti organiziovana na pola sata prema rasporedu koji je objavljen na sajtu.
“Naši posebno obučeni demonstratori prezentuju lik i delo Nikole Tesle kroz interesantne detalje i priče o našem velikom geniju, ali i kroz puštanje eksponata u rad, koji na autentičan način dočaravaju Teslina brilijantna dostignuća u vremenu u kom je živeo i stvarao. Pored mnogobrojnih ličnih Teslinih predmeta, posetioci imaju priliku i da pogledaju autorski film dr Branimira Jovanovića o Teslinom životu. Ture se organizuju na srpskom i engleskom jeziku”, navodi se na sajtu Muzeja Nikole Tesle.
Inače, u svetu se povodom rođendana velikog svetskog naučnika održavaju brojne manifestacije.
Najveći um
Nikola Tesla je, kako mnogi ocenjuju, najveći um koga je čovečanstvo ikada imalo, a čije ideje i dan danas inspirišu neke nove, mlade umove, u potrazi za svetom u kome će čovek živeti u harmoniji sa prirodom i sa samim sobom.
Bio je četvrto dete u porodici pravoslavnog sveštenika Milutina i popadije Georgine, koji su osim njega imali još sina Daneta i ćerke Angelinu, Milku i Maricu. Ime je dobio je po dedi sa očeve strane. Školovanje je započeo u rodnom mestu, gde je proveo najbezbrižnije godine svog života.
Otac je umro jos dok je Nikola studirao, a majka je doživela svu slavu svoga sina, koju je postigao u Americi, Londonu, Parizu.
Nikola je išao u nemačku osnovnu skolu u Smiljanu, završio ju je u Gospiću, kao i nižu realku a višu je dovršio u Rakovcu kod Karlovca.
Po okončanju realke, Nikola je pauzirao dve godine jer su roditelji bili ožalošćeni smrću starijeg sina. Potom, i pored insistiranja roditelja da postane sveštenik, Nikola odlazi na studije tehničkih nauka u Grac i Prag. Poslednje godine studija, zbog smrti oca, izdržavao ga je ujak Petar Mandić.
Po završenim studijama, Nikola je stupio u službu poštanskog telefonskog društva i priključivao telefone po kućama. Zatim je jedno vreme radio i u Budimpešti, ali ubrzo odlazi u Pariz i radi u Edisonovoj kompaniji. Kada je izvrsio neke izmene na Edisonovim dinamo-masinama, Tesla odlazi u Ameriku i ulazi u Edisonovu laboratoriju.
Sa Edisonom je radio godinu i po dana, i zatim počinje rad u svojoj laboratoriji u Njujorku. Tesla se prvi put vratio u Evropu 1889. i posetio parisku izložbu sa ujakom Petrom, a drugi put 1892. kada je dobio poziv Engleske akademije nauka i Društva engleskih električkih inženjera da održi predavanja o svojim poslednjim radovima. Povod tome je bilo Teslino predavanje, održano 8. maja 1891., pred Društvom američkih električkih inženjera, i koje je izazvalo ogromnu pažnju. Nikola je u Londonu držao dva predavanja, 3. i 4. februara, a držao ih je u Faradejevoj laboratoriji, čime mu je ukazana velika počast.
Kada je u junu 1892. godine doputovao u Beograd, odlikovan je Ordenom Svetog Save drugog stepena. Posetio je Narodni muzej i Veliku školu, gde je o svom radu govorio studentima i profesorima, a sa srpskim fizičarom Đorđem Stanojevićem razgovarao je o započetoj gradnji prve električne centrale u Beogradu.
"Ja sam, kao što vidite i čujete, ostao Srbin i preko mora, gdje se bavim ispitivanjima. To isto treba da budete i vi i da svojim znanjem i radom podižete slavu srpstva u svijetu", rekao je tada Tesla, obraćajući se studentima, piše Mondo.
Najznačajniji pronalasci
Najznačajniji Teslini pronalasci su polifazni sistem, obrtno magnetsko polje, asinhroni motor, sinhroni motor i Teslin transformator. Takođe, otkrio je jedan od načina za generisanje visokofrekventne struje, dao je značajan doprinos u prenosu i modulaciji radio-signala, a ostali su zapaženi i njegovi radovi u oblasti rendgenskih zraka.
Njegov sistem naizmeničnih struja je omogućio znatno lakši i efikasniji prenos električne energije na daljinu. Bio je ključni čovek u izgradnji prve hidrocentrale na Nijagarinim vodopadima.
Preminuo je u svojoj 87. godini u Njujorku, 1943. godine. Umro je na Božić od koronarne tromboze, sam i zaboravljen, piše Kurir.
Urna sa njegovim pepelom čuva se u Muzeju Nikole Tesle u Beogradu. Jedini je Srbin po kome je nazvana jedna međunarodna jedinica mere, jedinica mere za gustinu magnetnog fluksa ili jačinu magnetnog polja - tesla.
(JA/EUpravo zato)
