Posle osam godina provedenih u Švajcarskoj, Vuk Vujović se vratio u Srbiju i osnovao startap koji razvija robota za uklanjanje korova sa njiva.
Iako je jedan od njegovih glavnih motiva bio da se na neki način oduži zemlji iz koje je potekao, Vuk kaže da je i ekonomski motiv doprineo njegovoj bržoj odluci da se vrati.
Kako kaže, razvoj ovakve tehnologije je u Srbiji jeftiniji, carine za nabavku komponenata iz Kine su niže, a zahvaljujući planiranju koje je usavršio u Švajcarskoj, osmislio je i strategiju kako da lakše izvozi na evropsko tržište.
Sada razmatra i mogućnost da u Pragu osnuje firmu u kojoj bi sklapao robota, jer kako kaže, tako bismo, za promenu, mi u Evropu izvozili znanje, a oni za nas radili proizvodnju.
On je kao student robotike na Elektrotehničkom fakultetu u Beogradu obavljao praktičnu nastavu na Institutu Mihajlo Pupin, radeći sa humanoidnim robotom po imenu Nao.
Taj robot je bio izuzetno skup, pa su naši naučnici izbegavali "preterano" eksperimentisanje sa njim. Zato se nakon diplomiranja otisnuo put Evrope radi profesionalnog usavršavanja.
Pošto je želeo da stekne i praktično i šire akademsko znanje, Vujović je odlučio da svoje obrazovanje nastavi u Švajcarskoj.
Prema njegovim rečima, život u Švajvcarskoj nije onakav kakvim ga svi mi zamišljamo, od cena za koje kaže da su visoke, do navika u ponašanju, kulture i običaja.
Ali kako dolazi iz tehničke struke, navikavanje na švajcarsku preciznost mu je lakše palo.
Priča kako je uklapanje u drugu sredinu svima teško pa je fakultet organizovao kurseve pod nazivom "Kulturni šok".
Tu su studenti morali da nauče kako da na sastanak koji je zakazan u 13 časova dođu tačno na vreme, ni minut ranije niti kasnije.
Ali, sve to što je u Švajcarskoj prošao, vredelo je jer je na kraju dobio ono zbog čega je i otišao, a to je znanje.
ETH mu je omogućio da sarađuje sa studentima elektrotehnike i kompjuterskih nauka, što su veoma bitne struke u robotici, kao i da nauči kako se rade naučna istraživanja.
Kada je želeo da upiše doktorat na Univerzitetu Kembridž, Velika Britanija je promenila propise za studente koji nisu iz EU, pa se vratio u Švajcarsku i zaposlio u kompaniji u kojoj je tokom studija obavljao praksu.
Pa iako se dobro uklopio i dokazao na poslu, kako kaže, stalno je imao osećaj da je stranac u toj zemlji.
Godinama je radio na razvoju različitih tehnoloških rešenja ali jedno je posebno zapamtio, softver koji je za televizijski prenos Svetskog prvenstva u fudbalu 2020. godine između ostalih koristio i RTS.
"Bio sam jako ponosan što je moj rad na taj način stigao i do Srbije", navodi on, dodajući da je nepunih godinu dana kasnije rešio da se vrati kući, u Srbiju.
Kako navodi, želi da se oduži svojoj zemlji, a cilj mu je da ono što je naučio na jednom od 10 najboljih tehničkih univerziteta u svetu nastavi da prenosi mladim i talentovanim ljudima u našoj zemlji.
Šta je kod nas povoljnije za razvoj robotike?
Vujović je u Srbiju doneo i sjajnu ideju o kojoj je razmišljao u Švajcarskoj kada je pročitao istraživanje o kretanjima na tržištu robotike. Zaključio je da bi razvoj i proizvodnja robota za poljoprivredu kakav se traži na tržištu bili veoma skupi u Švajcarskoj, dok neke okolnosti bile povoljnije u Srbiji.
Ovde je Fond za inovacionu delatnost nudio program "Smart start" za razvoj novih ideja, a bile su niže i carinske stope na uvoz komponenti iz Kine, koje su Vujoviću bile potrebne za konstruisanje robota, i tako je sa dvojicom prijatelja, prošle godine osnovao startap V3 Robotics u Srbiji.
"Smestili smo se u Naučno-tehnološkom parku Beograd, gde smo dobili i mentorsku i tehničku pomoć. Mentori su nas učili kako da razvijamo poslovanje, a tehnička pomoć se ogledala u tome da možemo, na primer, da koristimo 3D štampače i slične uređaje u samom Parku, umesto da ih kupujemo", pojašnjava Vujović.
Navodi da su ovakve uštede bile veoma značajne na početku poslovanja i dodaje da su najveći podstrek dobili od Fonda za inovacionu delatnost, koji im je odobrio grant od 4,2 miliona dinara za razvoj robota.
Od tih sredstava sami su razvili i softver i hardver, i napravili prototip koji je već testiran u laboratoriji. Sada mu predstoji testiranje na njivi.
Vujović kaže da je ova robotska platforma opremljena senzorima i može autonomno da se kreće, a zadatke izvršava zahvaljujući veštačkoj inteligenciji. Specifična je po tome što se na nju mogu dodavati posebni delovi. Prvi takav nastavak služiće za čupanje korova na njivama i moći će da zameni spretne ali deficitarne ljudske ruke i u organskoj i u tradicionalnoj poljoprivredi.
V3 Robotics planira da zahvaljujući iznajmljivanju ovog robota, finansira proizvodnju istog takvog uređaja, na kom bi razvijao nove delove.
On tvrdi da je iznajmljivanje posao budućnosti, jer se odnos društva prema kupovini stvari značajno promenio. Ljudi više nemaju želju za posedovanjem, već za upotrebom.
Ali, pre nego što počne da iznajmljuje svoje uređaje, beogradski startap mora negde da ih proizvede.
Vujović navodi da je srpsko tržište veoma interesantno ali je malo, pa je širenje na evropsko neminovnost. A pošto je u EU znatno lakše plasirati robu koja je nastala na njenoj teritoriji nego u Srbiji, Vujović razmatra otvaranje ćerke firme u Pragu. Tu bi se sklapali roboti koji su osmišljeni kod nas.
Trenutno ispituje izvodljivost te ideje.
Vuk čvrsto veruje da Srbija ima veoma sposobne ljude koji su primeri dobre prakse kako se može biti uspešan uz pomoć znanja i poštenog rada.
(M.A./EUpravo zato/ eKapija)
