U Danskoj, zemlji koja već decenijama važi za jednu od najsrećnijih na svetu, empatija je školski predmet.
Deca uzrasta od šest do šesnaest godina svake nedelje imaju čas posvećen razumevanju drugih, negovanju dobrote i učenju kako da brinu o životinjama i zajednici oko sebe.
Ovi časovi nisu nova ideja, deo su nacionalnog nastavnog plana još od 1993. godine.
Ipak, upravo sada, u vreme porasta digitalne otuđenosti i vršnjačkog nasilja širom sveta, danski model sve više privlači pažnju drugih zemalja koje traže način da u obrazovanje vrate ljudskost.
Škola emocija, a ne samo ocena
Na časovima empatije, poznatim kao klassens tid, učenici razgovaraju o međusobnim nesuglasicama, osećanjima i zajedničkim problemima.
Nastavnici ne drže predavanja, oni podstiču decu da razumeju tuđu perspektivu, da nauče da slušaju i da reaguju s pažnjom.
U nekim školama deca zajedno osmišljavaju rešenja za sukobe, razgovaraju o situacijama iz svakodnevnog života ili o moralnim dilemama iz bajki i filmova. U drugim, pomažu u brizi o školskim životinjama ili volontiraju u zajednici.
"Deca ne uče samo da budu pametna, već i da budu dobra", kaže pedagoškinja iz Kopenhagena Lise Andersen.
Kako ističe, empatija je osnova svake zdrave zajednice.
"Ako naučite dete da razume druge, ono će jednog dana razumeti i sebe", navodi ona.
Dobrota kao nacionalna vrednost
Danska već godinama zauzima vrh liste "najsrećnijih zemalja sveta", prema istraživanju Ujedinjenih nacija o globalnoj sreći.
Sociolozi i psiholozi smatraju da tome, pored socijalne sigurnosti i poverenja u institucije, značajno doprinosi i kultura uzajamnog poštovanja koja se uči od najranijih školskih dana.
Empatija je, u danskom društvu, jednako važna kao matematika ili maternji jezik. Ona se vidi u načinu na koji se građani odnose jedni prema drugima, u otvorenosti zajednice i spremnosti da se pomogne onima kojima je teško.
Pouke za ostatak sveta
U svetu u kojem su deca sve češće izložena pritiscima, društvenim mrežama i površnim odnosima, danski primer pokazuje da se emocionalna pismenost može i mora učiti.
Stručnjaci veruju da bi slični programi mogli pomoći i u drugim zemljama, naročito u borbi protiv vršnjačkog nasilja, diskriminacije i depresije kod mladih.
"Empatija se ne rađa sama od sebe, ona se razvija u kontaktu, kroz razgovor, kroz zajedništvo", kaže psihologinja iz Aarhusa, dr Mette Jensen.
"Što je više negujemo u školama, to ćemo imati zdravije, stabilnije društvo", naglašava ona.
Lekcija iz sreće
Za Dance, sreća nije samo rezultat ekonomskog blagostanja, već duboko ukorenjena kultura saosećanja. Učenje o emocijama, brizi i dobroti nije poseban projekat, već prirodan deo obrazovanja i odrastanja.
Možda upravo u tome leži tajna danske sreće, u deci koja od malih nogu uče da svet postaje bolje mesto tek kada ga delimo s drugima.
(M.A./EUpravo zato/The Guardian/The Independent)
