Priča o posebnoj vrsti komarca koja se razvila isključivo u tunelima londonske podzemne železnice decenijama je fascinirala biologe i javnost.
Mit je rođen tokom Drugog svetskog rata, kada su se lokalci skrivali od bombardovanja u podzemnim stanicama i postajali meta napornih insekata.
Ipak, nova opsežna genetska studija, koja je analizirala DNK stotina komaraca, sada opovrgava tu teoriju i otkriva da ovi komarci potiču s Mediterana, prenosi CNN.
Dva lica istog komarca
Reč je o severnom kućnom komarcu, koji dolazi u dva oblika. Iako izgledaju identično, ponašanje im je potpuno različito. Jedan oblik, Culex pipiens forma pipiens, napada isključivo ptice i živi na otvorenom. Drugi, Culex pipiens forma molestus - čije ime dolazi od latinske reči za "dosadan" - grize ljude i uspeva u podzemnim okruženjima.
Upravo se za oblik molestus dugo verovalo da se prilagodio životu u londonskoj podzemnoj.
"Tu teoriju je proslavila genetska studija objavljena 1999. godine, koja je tvrdila, na osnovu onoga što bih ja nazvao ograničenim dokazima, da se 'komarac londonske podzemne železnice' čini da je evoluirao (na licu mesta) iz nadzemne populacije", izjavio je Juki Haba, postdoktorski istraživač na Univerzitetu Kolumbija i glavni autor nove studije objavljene ovog četvrtka u časopisu "Science".
U novom istraživanju, Haba i njegov tim analizirali su DNK sekvence stotina komaraca iz celog sveta, uključujući i istorijske uzorke iz vremena Drugog svetskog rata. Zaključili su da se molestus nije razvio u tunelima engleske prestonice, već ima znatno dužu istoriju.
Mediteranski koreni
"Mnogo je stariji od londonske podzemne železnice i čini se da je evoluirao oko mediteranske regije, posebno na Bliskom istoku", rekao je Haba. Dodao je kako je razdvajanje nadzemnog i podzemnog oblika moglo da se dogodi pre čak 10.000 godina, a najverovatnije pre 2.000 do 3.000 godina.
"Evolucijska analiza sugeriše da su te drevne populacije molestus bile nadzemne i da su se postupno raspršile na druga mesta u svetu, uključujući londonsku podzemnu železnicu", pojasnio je.
Potraga za uzorcima komaraca širom sveta
Tim je svoju potragu za dokazima započeo još 2018. godine.
"Doslovno smo guglali Culex pipiens i poslali mejl svakom autoru svakog rada koji smo pronašli o komarcu, govoreći im da su nam potrebni uzorci kako bismo razumeli poreklo i genetsku raznolikost vrste", priseća se Haba. Nakon hiljade mejlova, prikupili su mrtve komarce sačuvane u etanolu iz više od 200 izvora u 50 zemalja. Iako nisu dobili dozvolu za prikupljanje živih primeraka direktno iz londonskog metroa, koristili su istorijske uzorke iz Prirodnjačkog muzeja u Londonu. Ukupno su analizirali genome oko 800 komaraca.
"Naši podaci pokazuju da molestus direktno potiče od populacija pipiens koje još uspevaju u mediteranskoj regiji", rekla je Lindi Mekbrajd, viša autorka studije.
To sugeriše da je "evoluirao na mediteranskim širinama, ali verovatno na Bliskom istoku, gde je zapravo previše suvo da bi postojala varijanta koja grize ptice".
U to vreme, razvoj poljoprivrede i sistema za navodnjavanje stvorio je idealna mesta za razmnožavanje komaraca, omogućujući im prilagođavanje na ljude.
Nalaze potkrepljuje i činjenica da je molestus prvi put opisan kao vrsta još 1775. godine u Egiptu.
"Verovatno je bio tamo najmanje 1.000 godina ranije. Zatim je dokumentovan u južnoj Evropi, u Hrvatskoj i Italiji, u 19. veku, a prvi zapisi s podzemnih lokacija u severnoj Evropi datiraju oko 1920. godine", dodala je Mekbrajd.
Ovaj redosled ukazuje na putovanje prema severu. Kada su naišli na suviše hladnu klimu za preživljavanje na otvorenom, utočište su pronašli pod zemljom, u novim urbanim strukturama.
Nauka napreduje
Ričard Nikols, jedan od autora rada iz 1999. koji je popularisao hipotezu o "komarcu iz podzemne", novu studiju je nazvao "prekrasnom i uverljivom".
Iako dolazi do drugačijih zaključaka, istakao je da "tako nauka funkcioniše". Njegova studija je pokazala da su podzemni komarci u Londonu genetski različiti od onih na površini, ali da tadašnja tehnologija nije omogućila dublju analizu.
"U to vreme smo mogli lako da istražimo samo 20 gena - ne cele genome", objasnio je.
"Naši rezultati i dalje vrede, ali se interpretacija promenila", napomenuo je.
Kameron Veb, stručnjak za medicinsku entomologiju sa Univerziteta u Sidneju, koji nije učestvovao u istraživanju, nazvao je studiju fascinantnom. Naglasio je da priča o "komarcu iz londonskog metroa" ukazuje na potrebu boljeg razumevanja biologije komaraca.
"Kako se dizajn naših gradova prilagođava kao odgovor na promenljivu klimu, moramo da osiguramo da ne stvaramo više prilika za komarce", zaključio je Veb.
(EUpravo zato/CNN)
