Uprkos regulaciji veštačke inteligencije, izvršna vlast EU ne uspeva da koordinira nacionalnim planovima.
Revizori, odgovorni za proveru finansija EU, rekli su da uprkos razvoju propisa o veštačkoj inteligenciji koji će formalno stupiti na snagu sledećeg mjeseca, Komisija nije uspela da koordinira sa pojedinačnim državama članicama o politici AI i da sistematski prati ulaganja.
„Napredak, jače upravljanje više ciljanih javnih i privatnih investicija biće od najveće važnosti ako EU želi da ostvari svoje ambicije u oblasti veštačke inteligencije", navodi se u izveštaju.
Revizija sprovedena putem anketa u 27 nacionalnih organa nadležnih za koordinaciju politika veštačke inteligencije uglavnom se bavila delotvornošću akcija Komisije u nadgledanju nacionalnih planova veštačke inteligencije u 2018. i 2021. godini, regulatornim reformama i sprovođenjem mera koje finansira EU kako bi stimulisala primenu i povećanje AI inovacija.
Izveštaj pokazuje da mere na nivou celog bloka i nacionalne mere „nisu efikasno koordinisane" jer su Komisiji nedostajali neophodni instrumenti upravljanja i informacije. Na primer, bilo je nejasno kako države članice treba da doprinesu postizanju investicionih ciljeva EU.
Pored toga, Komisija je bila spora sa implementacijom novih sredstava za dovođenje AI inovacija na tržište, delom zbog kasnog usvajanja programa finansiranja Digitalne Evrope, što je značilo da značajniji rezultati nisu postignuti do trenutka revizije.
"Ogromne i fokusirane investicije u veštačku inteligenciju menjaju igru u određivanju brzine ekonomskog rasta EU u godinama koje dolaze", rekao je član ECA Mihails Kozlovs, koji je vodio reviziju.
„U trci veštačke inteligencije postoji rizik da pobednik preuzme sve. Ako EU želi da uspe u svojoj ambiciji, Komisija i države članice moraju efikasnije da udruže snage, ubrzaju tempo i otključaju potencijal EU da uspe u ovoj velikoj tehnološkoj revoluciji koja je u toku", rekao je on.
Ambicije Francuske
SAD su dugo bile predvodnik u oblasti veštačke inteligencije, dok Kina planira da postane globalni lider veštačke inteligencije do 2030. godine, navodi se u izveštaju, pri čemu se obe oslanjaju na značajna privatna ulaganja.
Ciljevi veštačke inteligencije EU za javne i privatne investicije bili su 20 milijardi evra tokom perioda 2018 - 2020, i 20 milijardi evra svake godine u narednoj deceniji.
Udeo preduzeća u EU koji koriste veštačku inteligenciju značajno se razlikuje između zemalja članica. Francuska i Nemačka, na primer, najavile su najveće javne investicije u veštačku inteligenciju, dok neke druge zemlje nisu uspele da razviju nijednu nacionalnu strategiju veštačke inteligencije.
Ranije ove nedelje francuski predsednik Emanuel Makron najavio je investicije koje imaju za cilj da zemlja postane svetski lider u oblasti veštačke inteligencije. Novi program predviđa ulaganja od 400 miliona evra na devet univerziteta kako bi se olakšale istraživačke lokacije za veštačku inteligenciju i povećali talenti u sektoru.
EU ima za cilj da do 2030. godine 75% firmi koristi veštačku inteligenciju, tvrdeći da usvajanje takvih tehnologija od strane kompanija i javnog sektora može dovesti do povećanja produktivnosti i pomoći u rešavanju društvenih izazova.
(M.A./EUpravo zato/Euronews.com)
