Uprkos snažnom rastu obnovljivih izvora energije, korišćenje uglja za proizvodnju električne energije tokom 2024. godine dostiglo je istorijski maksimum, pokazuje novi izveštaj „Stanje klimatske akcije 2025" (State of Climate Action 2025).
Izveštaj je objavio Systems Change Lab, u saradnji sa istraživačkim centrom Ember, neposredno pred konferenciju Ujedinjenih nacija o klimatskim promenama COP30.
Analiza ukazuje da, iako obnovljivi izvori sve više zauzimaju tržišni udeo, njihov rast još uvek nije dovoljno brz da bi efikasno zamenio proizvodnju energije iz fosilnih goriva i smanjio emisije ugljen-dioksida.
Prema nalazima izveštaja, udio uglja u globalnoj proizvodnji električne energije blago je opao - sa 37% u 2019. na 34% u 2024. godini.
Međutim, ukupna potrošnja uglja je u apsolutnim vrednostima dostigla rekord, jer je globalna tražnja za električnom energijom značajno porasla.
Prošle godine, svetska proizvodnja električne energije dostigla je 30.856 teravat-sati (TWh), što je najviši nivo ikada zabeležen.
Samo proizvodnja iz uglja iznosila je 10.602 TWh, dok su obnovljivi izvori - vetar, solarna energija i hidroenergija - obezbedili ukupno 12.625 TWh. Tokom 2024. godine, proizvodnja čiste energije porasla je za 858 TWh, dok je energija iz uglja porasla za 149 TWh.
Autori izveštaja upozoravaju da se jaz između rasta potražnje i smanjenja fosilnih goriva mora hitno zatvoriti. Oni preporučuju tri ključne mere:
Zamenu postojećih termoelektrana na ugalj modernim, niskougljeničnim izvorima energije,
- Ubrzano širenje čiste energije, i
- Uklanjanje finansijskih i političkih prepreka koje usporavaju energetsku tranziciju.
Izveštaj zaključuje da, iako se mnogi pokazatelji klimatskih ciljeva kreću u pozitivnom pravcu, promene su i dalje prespore.
Zadržavanje rekordne potrošnje uglja znači da emisije CO₂ iz elektroenergetskog sektora i dalje rastu, čime se dovodi u pitanje ostvarenje globalnih klimatskih ciljeva.
(M.A./EUpravo zato/euronews.com)
