Albanija teži članstvu u Evropskoj uniji, a jedan od najvećih izazova na tom putu je reforma u oblasti zaštite životne sredine, naročito upravljanje otpadom, koje zaostaje za ekonomskim razvojem zemlje.
Sedam godina nakon što je vlada obećala izgradnju moderne spalionice otpada, projekat i dalje nije završen i pod istragom je zbog korupcije. U Tirani, koja broji skoro milion stanovnika, oko trećine ukupnog stanovništva Albanije, stvara se gotovo polovina gradskog otpada u celoj zemlji.
Brza urbanizacija grada znatno je nadmašila infrastrukturu, sakupljanje otpada je neredovno, reciklaža skoro nepostojeća, a glavna deponija ubrzano se približava granicama kapaciteta.
Ekološki stručnjak Olsi Nika, direktor nevladine organizacije "Eco Albania", kaže da je kriza otpada u prestonici dosegla kritičnu tačku.
"Ovo nije samo loše upravljanje, to je sistem koji nikada nije ni funkcionisao. Spalionice koje su trebale da reše problem nikada nisu ni proradile, a sabirna mesta oko njih sada su preplavljena. Na deponiji Šara otvoren je novi deo, ali ona ne može da raste unedogled," rekao je on za DW.
Situacija u Tirani odražava širi problem u čitavoj zemlji. Prema podacima albanskog Zavoda za statistiku (INSTAT), Albanija je 2022. godine proizvela oko 820 000 tona komunalnog otpada. Skoro 77 odsto je završilo na deponijama, manje od 20 odsto je reciklirano, dok je ostatak spaljen ili uopšte nije prikupljen.
Za Niku, ti brojevi pokazuju koliko je sistem nestabilan.
"Lokalne samouprave nemaju kapacitete ni koordinaciju za adekvatno upravljanje otpadom. Većina njih funkcioniše bez odgovarajuće infrastrukture, a selekcija otpada na mestu nastanka gotovo da ne postoji", dodao je.
Upravljanje otpadom ključno za pristupanje EU
Kako Albanija napreduje na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, reforma životne sredine postaje jedan od najvećih ispita. Upravljanje otpadom, koje se dugo posmatralo kao lokalni problem, sada je u centru pregovora sa EU. Poglavlje 27, koje pokriva zaštitu životne sredine i klimu, smatra se jednim od najtežih i najskupljih za usklađivanje sa standardima EU.
Albanski premijer Edi Rama nazvao ga je "najizazovnijim poglavljem pregovora i najtežim delom procesa pristupanja EU“, istakavši da je napredak u obradi otpada do sada bio ograničen.
Vlada je odgovorila predstavljanjem nacrta Zakona o integrisanom upravljanju otpadom, kao i planovima za formiranje Nacionalnog operatera za otpad, javne agencije koja bi koordinisala prikupljanje i obradu otpada na nivou cele zemlje.
Ova reforma predstavlja odstupanje od sadašnjeg modela, u kojem opštine upravljaju otpadom lokalno, i prelazak ka centralizovanom sistemu koji bi trebao da poveća efikasnost i da uskladi zakonodavstvo sa standardima EU.
Nika smatra da reforma može biti korisna, ali samo ako ne ostane na pukim institucionalnim promenama. Objasnio je da bi centralizacija mogla poboljšati koordinaciju, ali bez političke volje, transparentnosti i finansiranja, novi zakon će doživeti istu sudbinu kao i prethodne strategije.
"Buđenje svesti naroda ključna stavka"
Buđenje svesti naroda, s jedne strane, i institucija s druge, ključne su stavke u ovom procesu, smatraju stručnjaci.
Mnoge reke su postale kanali za prevoz otpada, u selima nema ni kontejnera ni službi za odvoz smeća, pa ljudi jednostavno bacaju otpad u reku ili duž njenih obala", upozorava ekološka aktivistkinja Denisa Kasa, koja je prošle godine osnovala građansku inicijativu "Rrjedha" (Tok), sa ciljem istraživanja i čišćenja reka u zemlji.
Volonteri kroz svoje akcije pokušavaju da dopru do meštana koji su već svesni problema i motivišu ih da učestvuju u budućim događajima. Ali Kasa smatra da je svest i dalje niska.
"Ljudi često očekuju da promena počne na nekom drugom mestu, ne od njih samih. Institucije za zaštitu životne sredine nisu učinile mnogo da izgrade tu kulturu", rekla je ona za DW.
Sve to je, smatra ona, "u suprotnosti sa slikom turističke Albanije koju država pokušava da promoviše", kao i da je to "poslednja grana koju država treba da promoviše, ako ne može da upravlja sopstvenim otpadom".
"I sam turizam pravi ogroman problem. Više plastike, više potrošnje. Bez odgovarajućeg sistema, to lako može postati bumerang, dodala je Kasa.
(EUpravo zato.rs)
