Privreda evrozone zabeležila je u oktobru neočekivano ubrzanje rasta, dostigavši najviši nivo od maja 2024. godine, zahvaljujući snažnom oporavku nemačke ekonomije koji je uspeo da ublaži pad aktivnosti u Francuskoj, pokazuju podaci kompanije S&P Global.
Prema objavljenim rezultatima, kompozitni indeks menadžera nabavke (PMI) porastao je na 52,2 poena u oktobru, sa 51,2 poena u septembru. Time je indeks dodatno prešao granicu od 50 poena, koja razdvaja rast od pada ekonomske aktivnosti, prenosi Bloomberg.
Istraživanje HCOB-a i S&P Globala pokazuje da je privreda evrozone ušla u poslednje tromesečje godine sa pojačanim tempom rasta, dok su kompanije zabeležile najveći priliv novih porudžbina u poslednje dve i po godine.
Oktobarski PMI je time ostvario deseti uzastopni mesec rasta i dostigao najviši nivo u 17 meseci, suprotno očekivanjima analitičara koji su prognozirali blagi pad na 51,0 poen.
"Rezultati za oktobar ukazuju na to da je ekonomija evrozone blago ubrzala na početku četvrtog kvartala. Ipak, razlike među zemljama su izražene, posebno između Nemačke i Francuske," ocenili su analitičari kompanije Capital Economics.
Dok je u Francuskoj privredna aktivnost oslabila zbog smanjene potražnje i političke nestabilnosti, Nemačka, kao najveća ekonomija evrozone, ostvarila je najbrži rast privatnog sektora u poslednje dve i po godine, podstaknut oporavkom uslužnog sektora. Ovakvi rezultati doprineli su i jačanju evra na deviznim tržištima.
U Velikoj Britaniji, koja nije deo Evropske unije, zabeleženi su znaci oporavka privrede, industrijska proizvodnja raste, inflatorni pritisci slabe, ali kompanije ostaju oprezne uoči predstavljanja novog državnog budžeta sledećeg meseca.
Najveći doprinos rastu evrozone dao je sektor usluga, čiji je PMI porastao sa 51,3 na 52,6 poena, što je najviši nivo u poslednjih 14 meseci i znatno iznad očekivanja (51,1). Proizvodni sektor je zabeležio blago ubrzanje, indeks proizvodnje porastao je na 51,1, dok je glavni PMI industrije dostigao 50,0 poena, čime je izašao iz zone pada.
Zaposlenost je takođe porasla, nakon blagog pada u septembru.
Uslužni sektor beleži najbrži rast zapošljavanja od juna 2024., dok su proizvođači nastavili da smanjuju broj zaposlenih usled slabije tražnje.
Ipak, uprkos boljim ekonomskim pokazateljima, poslovno poverenje u evrozoni palo je na najniži nivo u poslednjih pet meseci, što ukazuje da kompanije i dalje zadržavaju oprez u pogledu izgleda za naredni period.
(M.A./EUpravo zato/biznis.rs)
