Tokom trogodišnjeg perioda posmatranja, crvena, plava i zelena plastika postale su "veoma krte i fragmentirane", dok su crni, beli i srebrni uzorci ostali "uglavnom nepromenjeni".
Naučnici iz Velike Britanije i Univerziteta u Kejptaunu u Južnoafričkoj republici koristili su komplementarne studije kako bi pokazali da se plastika istog sastava razlaže različitim brzinama u zavisnosti od boje.
Britanski istraživači su stavili čepove boca različitih boja na krov univerzitetske zgrade kako bi ih izložili suncu i vremenskim uslovima tokom tri godine, dok je južnoafrička studija koristila plastične predmete pronađene na udaljenoj plaži.
"Neverovatno je da uzorci ostavljeni na krovu u Lesteru i oni prikupljeni na vetrovitoj plaži na južnom vrhu afričkog kontinenta pokazuju slične rezultate", rekla je dr Sara Kej, koja je vodila projekat.
Studija otkriva da crni, beli i srebrni pigmenti štite plastiku od štetnog ultraljubičastog (UV) zračenja, dok drugi pigmenti to ne čine. UV oštećenje menja strukturu polimera plastike, čineći je krtom i podložnom fragmentaciji.
"Proizvođači bi prilikom dizajniranja plastičnih predmeta i ambalaže trebalo da razmotre i reciklabilnost materijala i verovatnoću da će biti bačen. Za predmete koji se koriste na otvorenom ili su intenzivno izloženi sunčevoj svetlosti, kao što je plastični baštenski nameštaj, razmislite o izbegavanju boja kao što su crvena, zelena i plava kako bi trajali što duže" navela je Kej.
Studija je objavljena u časopisu Environmental Pollution.
"Često sam se pitala zašto mikroplastika u pesku na plaži često izgleda kao da ima sve boje duge", rekla je profesorka Sara Gabot, takođe sa Univerziteta u Lesteru, koja je bila koautor studije.
Ona je pomislila da samo vidi šareniju mikroplastiku jer ju je lakše uočiti.
"Ispostavilo se da zaista ima više jarkih mikroplastika u okruženju jer su plastični predmeti u crvenoj, zelenoj i plavoj boji podložniji fragmentaciji u milione malih, ali šarenih čestica mikroplastike", pojasnila je ona.
Adam Heriot, stariji stručnjak za plastiku u dobrotvornoj organizaciji Wrap koja se bori protiv otpada, navodi da se obojena plastika tradicionalno koristila kako bi proizvodi bili upadljiviji u prodavnicama, ali da organizacija već savetuje proizvođače da izbegavaju pigmente kako bi se plastika lakše reciklirala.
"Bilo bi dobro ako možemo da izbegnemo te jarke boje u pakovanjima hrane, posebno predmetima kao što su pakovanja čipsa ili čepovi flaša", poručuje Heriot.
(M.A./EUpravo zato/eKapija)
